Правилном прихраном озимог жита до високих приноса

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Време прихране почиње половином фебруара, а прво би требало прихрањивати биљке које су у фази бокорења.

За постизање високих приноса ратарских биљака као пресудан фактор, потребно је обавити прихрану у пролеће. Прихраном биљкама се обезбеђује потребна количина азота, а време примене зависи од сорте до сорте. Неким усевима потребна је мања количина азота па се мора пазити да се прекомерном количином не изазове полегање.

Озими усеви имају дуг период вегетације и због тога је потребно обавити прихрану више пута, а већина биљака захтева само две. Време прихране почиње половином фебруара, а прво треба прихрањивати биљке које су у фази бокорења. Јако је битно испоштовати рокове без обзира да ли има снега или не. Изостанак или кашњење имаће за последице мање приносе или чак и губитак.

Најбоље је користити КАН ђубриво
За прихрану на нашим подручјима, најбоље је користити КАН ђубриво. Оно садржи биљци лакоприступачне облике азота: нитратни и амонијачни, који се уз малу количину падавина спуштају у зону кореновог система и омогућавају биљкама несметану вегетацију.

Када обавити прву прихрану
Време обављања прве прихране је када дневне температуре буду изнад 10 °Ц, а то је обично фаза у којој усев има 3 - 4 развијена листа. Ако је прихрана добро одрађена у јесен, довољна количина је 100 - 150 кг/ ха КАН.

Код сорти пшенице са малим бројем клијавих зрна по јединици површине, врло је важно довољно рано извршити прву прихрану азотним ђубривима јер је њихова карактеристика да из једне посејане семенке, формирају два класа. Рано у пролеће, пре кретања вегетације таквим сортама неопходно је осигурати 185 - 220 кг/ха КАН-а док домаће сорте захтевају 150 - 200 кг/ха.

Јечам је далеко најосетљивији и код употребе веће количине прихране, може да дође до полегања па за разлику од пшенице у првој прихрани не бисмо смели да користимо више од 150 - 180 кг/ха КАН-а.

Уколико се јесење ђубрење није адекватно одрадило, потребно је прихранити са НПК 20:10:10 или НПК 15:15:15 у количини 200 кг/ха. Ова формулација неће изазвати никакве штетне последице за биљку, али неизвесна је економска исплативост примене ове формулације у прихрани.

Друга прихрана 30ак дана након прве
Друга прихрана обавља се у тренутку заметања класића, дакле у почетку влатања када се биљкама значајно увећава маса и лисна површина. Обично је то између 25 и 35 дана од када смо применили прву. Користи се 100 - 150 кг/ха КАН-а или 80 - 100 кг/ха УРЕЕ, а осим тога, можемо користити и течна ђубрива као што је УАН у количини 100 л/ха, али морамо да пазимо да се примена увек врши рано ујутро или увече када је већа влажност ваздуха и када не може да дође до ожеготина на листу због велике изложености сунцу.

Трећом прихраном само на пшеници
Трећа прихрана користи се само код пшенице, а утиче на њен квалитет док на повећање приноса нема никакав велики утицај. Обавља се у почетку класања, а требала би да се примењује фолијарно јер у овој фази биљка има пуно зелене масе. Најчешће се користи раствор УРЕЕ (100 л/ха 20% раствора).

Izvor: agroklub.rs

Правилном прихраном озимог жита до високих приноса

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Jesenja setva pšenice u Srbi se bliži kraju, zasejano je manje parcela nego prošle godine, zemljište je nedovoljno nađubreno, seme je korišćeno sa "tavana", a ne deklarisano, pa se dogodine ne može očekivati dobar rod, rekli su danas poljoprivrednici

Ove godine je definitivno da kvalitet neće biti izvanredan, objašnjavaju stručnjaci

Poljoprivrednike u Srbiji najviše muče višak mleka i mlečnih proizvoda na zalihama, kao i pad cene pšenice koji je došao iz Evrope, izjavila je ministarka poljoprivrede napominjući da su dogovorene mere usmerene na prevazilaženje tih problema

U Srbiji pšenica predstavlja jednu od najvažnijih poljoprivrednih kultura. Ipak, rat u Ukrajini uzrokovao je globalne poremećaje na tržištu, pa su tako i silosi u našoj zemlji još uvek puni, uprkos tome što se bliži nova žetva.

Prethodne jeseni pšenicom je u Srbiji zasejano 720.000 ha ili 25% više nego lane. Ratari su uglavnom primenili svu potrebnu agrotehniku, pa pšenica u ovom trenutku izgleda kao retko koje godine u ovo vreme.

Ministar trgovine Srbije Tomislav Momirović izjavio je danas da građani po pitanju prehrambene bezbednosti mogu da budu spokojni, jer je Vlada Srbije kroz robne rezerve obezbedila dovoljno osnovnih životnih namirnica, precizirajući da se u skladištima nalazi na stotine hiljada tona pšenice i kukuruza, više od 11.000 tona šećera, 11.000 tona soli i 11.000 litara ulja.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета