Ima je u svim većim rekama mirnijeg toka, gde je njena populacija, čini se, sve veća iz godine u godinu. Svoju brojnost babuška duguje specifičnom načinu razmnožavanja, kao i gotovo neverovatnoj prilagodljivosti i otpornosti na sve moguće nedaće koje mogu da zadese riblji svet.

Babuška (Carassius auratus gibelio) - Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se uglavnom kreću i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. Prosečna lovna težina babuške kreće se oko 500g, mada su sve brojnije vode u kojima plivaju babuške teže do 3 kilograma. Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba tražiti što dalje od obale, što je najčešće slučaj na većim jezerima. Kod ribolova na vodama obraslim vodenom vegetacijom najbolji rezultati postižu se pecanjem neposredno iznad rastinja, ili u rupama-čistim delovima vodene površine okružene rastinjem. Bez obzira na položaj vegetacije, najbolji rezultati se postižu na dubinama 2,5 do 3 metra i tu se, po pravilu, javljaju najkrupniji komadi. Za ovakav način pecanja potrebno je imati štapove duge od 6 do 8 metara bez provodnika ili tek nešto kraće štapove sa provodnicima.

Babuške se, po pravilu, love pri samom dnu, jer se ove ribe hrane slično šaranu, rijući po mulju. Iz tog razloga mesta gde se babuške intenzivno hrane obeležena su mehurićima, koji u nizovima izbijaju na površinu vode. Rub leđnog peraja savijen je nadole, a krajevi su šiljati; odozgo je maslinastozelena, bokovi i trbuh su srebrnastosjajni,a na korenu repnog peraja nema mrlju. Ljuske su veće nego u karasa. Duzina joj je do 35 cm. Gotovo cela Evropa do 60 stepeni severne geografske širine poseduje ovu ribu u svojim vodama. Živi u sporim, plitkim tekućicama, ali je i udomaćena i u velikim jezerima i rečnim ušćima, vrlo je otporna, zimi miruje, ne hraneći se. Hrani se sitnim životinjama i biljem.

Izvor:pcelica.co.rs

BABUŠKA: Riba prilagodljive prirode