Iako je akvakultura postala ključni deo globalnih prehrambenih sistema, njen neregulisani rast ugrožava životnu sredinu i uzgaja štetočine i bolesti, kaže se u studiji.

Rosamond Nailor, profesor u školi za nauke o zemlji, energiji i životnoj sredini Univerziteta Stanford i autor studije objavljene 24. marta u časopisu Nature, kaže da će, kako potražnja za morskim plodovima raste širom sveta, rasti i akvakultura.

- Ako ne budemo dobro shvatili, rizikujemo iste ekološke probleme koje smo videli u kopnenim sistemima useva i stoke: zagađenje hranjivim sastojcima, prekomerna upotreba antibiotika i promena staništa koje ugrožavaju biodiverzitet. -

U studiji o akvakulturi objavljenoj u časopisu Nature 2000. godine, Nailor je akvakulturu video kao rešenje za globalni pad divljeg ribarstva, ali ono koje je dovelo do promene morskih staništa, širenja patogena i uvođenja invazivnih vrsta.

Od tada, kažu Nailor i njeni koautori, postignut je značajan napredak ka održivim praksama u industriji, uključujući pad destruktivne konverzije staništa, posebno uzgojem škampa u mangrovama.

Pored toga, patogeni, paraziti i štetočine predstavljaju „hronični rizik“ za akvakulturu, pojačan povećanom integracijom trgovine i lanca snabdevanja od 2000. godine, navodi list.

Nailor je zabrinut zbog toga što se antibiotici sve više koriste kao prva linija obrane od bolesti riba, dodajući globalni porast antimikrobne rezistencije. - Industrija ima svuda na mapi u ovoj oblasti i moraju se dogoditi velika poboljšanja -, kaže ona.

Pored toga, pojavljuju se dokazi da klimatske promene prete da pogoršaju ove probleme, kaže Nailor.

Smanjenje oslanjanja na divlju ribu kao što su inćuni i sardine za ishranu je presudno za poboljšanje održivosti, primećuje ona:

- Ostvaren je ogroman napredak u ovom području, kako u pogledu uzgoja ribe ribe da bi mogli jesti više biljnih proteina, tako i u pogledu uvođenja alternativnih biljnih i drugih ne-divljih krmiva na bazi ribe. -

 Ronald Hardi, koautor studije i direktor Instituta za istraživanje akvakulture Univerziteta Idaho, SAD, naglašava da je akvakultura relativno nov oblik uzgoja životinja, koji uključuje više od 400 vrsta životinja i biljaka.

U Aziji su morski resursi u opasnosti ako se male pelagične ribe prekomerno ulove da bi se stvorila hrana za akvakulturu, kaže Hardi. Prelazak na „vegetarijansko“ uzgajanje ribe znači da koncentrati proteina u hrani za ribu potiču od žitarica poput pšenice i kukuruza ili soje, repice ili suncokreta, kaže on.

- Novi papir dokumentuje napredak u proizvodnji održivih krmiva i raspravlja o podsticajima za nastavak napretka -, dodaje on. - Pitanja poput dobrobiti ribe i otpornosti na bolesti utiču na hranu za životinje, tako da vlade, nevladine organizacije i proizvođači akvakulture svi imaju udela u istraživanju. -

Slatkovodna akvakultura, koja obuhvata skoro 150 vrsta riba, školjki i biljaka, čini 75 % vodene hrane u uzgajanju koju ljudi konzumiraju, utvrđeno je u studiji, a Azija je najveći proizvođač.

David Litl, koautor studije i profesor na Univerzitetu Stirling Instituta za akvakulturu u Velikoj Britaniji, kaže:

- Većina akvakulture odnosi se na ribe koje ljudi sebi mogu priuštiti da jedu - a većina uzgajanja vodenih životinja koje se dešavaju u azijskim zemljama ostaje u tim zemljama . To ima važan uticaj na sigurnost hrane i egzistenciju na selu. -

Ostali regioni, uključujući Afriku, uvode slatkovodne farme, ali uz malo nadzora, otkriva studija.

Majkl Rust, naučni savetnik za NOAA ribolovnu kancelariju za akvakulturu u Merilendu, SAD, kaže: - Kao što autori pokazuju, ako se to radi odgovorno, akvakultura podržava zdravu ekonomiju, zdravu planetu i zdrave ljude. -

Napredak u ishrani, genetici, zdravlju i stočarstvu koji su autori dokumentovali jasno pokazuje vrednost strateških ulaganja u nauku tokom poslednjih 20 godina, kaže Rust.

Agroinfo.rs/scidev.net

Dokazano da neadekvatno uzgajanje riba ugrožava životnu sredinu