Po novom zakonu bez obzira što su ulagali i podizali na državnom zemljištu čak više od 500 poljoprivrednika može sve izgubiti, nemaju rednost na tenderu, takođe nema pravo na naknadu ako ostane bez zemlje.

Duže od 20 godina obrađuju državne parcele na kojima su podigli plantaže mandarina bez kojih sada mogli ostati 500 poljoprivrednika s opuzenskog područja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji daje prednost u zakupu primarnim poljoprivrednicima koji kroz ovo, kao jedino zanimanje, plaćaju penzijsko i zdravstveno osiguranje ili mlađi od četrdeset godina je razlog zbog kog mogu ostati bez zemlje. A takvih u ovom kraju nema. 

Željko Bjeliš objašnjava , još 1997. godine pokrenut je program „Zemlja za veterane“. Ukupno 770 hektara zemlje u vlasništvu bivšeg PIK-a Neretva, podeljeno je onima koji su želeli da rade. Uglavnom od 1,2 do 1,3 hektara po korisniku, ne više od dva ha. Tako su današnji vlasnici uglavnom stariji od 40 godina, neki više nisu sa nama, poljoprivreda je dopunska delatnost, a zakon ne dozvoljava prenos prava na decu. 

Zakon je u najmanju ruku, kaže, nelogičan jer ne uzima u obzir prethodne investicije, a u slučaju da neko bude iseljen iz imovine, nema prava na naknadu.

„A moj otac je tada dobio zemlju i zasadio mandarine 1998. Srećom, još uvek je živ, ima 72 godine, ali zašto bi sada morao da podnosi zahtev za zakup, kada sigurno nema prednost i možda ne bismo mogli sestra, brat ili ja? “, i na sopstvenom primeru objašnjava šta su doneli novi zakon i Uredba o tenderu za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. 

Takođe nam otkriva da je pre dve nedelje gradsko veće Opuzena poništilo tender za zakup državnog zemljišta. Zvanično objašnjenje je da se poništava zbog situacije sa COVID 19 i nemogućnosti prikupljanja potrebne dokumentacije, ali većina veruje da se to dogodilo upravo zato što većina prethodnih stanara ne bi prošla ili bi ostala bez imovine.

Ono što neretvanski poljoprivrednici predlažu, a uputili su ministru poljoprivrede Mariji Vučković, je da se putem aplikacije zumiranja održi sastanak kako bi se objasnili svi problemi ovog zakona i pokušalo zajedničko rešenje.

Prema njihovim rečima, tendersku proceduru svakako treba pojednostaviti, prepoznavanje prethodnog vlasništva i prednosti na tenderu treba predstaviti korisnicima, bez obzira da li je to njihova primarna delatnost ili ne, kako bi se starijim osobama omogućilo da prenose pravo na prvo nasledna linija.i povezivanje i prenos prava između članova porodice i nosilaca. 

Zaključak je da trenutna zakonska rešenja nisu dobra, otvaraju mnoga pitanja i probleme, remete međuljudske odnose i potencijalno mogu dovesti do daleko ozbiljnijih posledica, a zakonodavac bi trebalo da deluje preventivno.

„Tu dolazimo do logičnog pitanja: Ako Jure radi, ispunjava sve obaveze, zarađuje, zašto je Mate bolji za državu? , slikovito kaže Bjeliš, dodajući da ima i zemljišta koja nisu unesena u ARKOD, pa vlasnik nema pravo da se prijavljuje na tendere iz Programa ruralnog razvoja, za direktna plaćanja, mere IACS-a.

Stvar je, naglašava, složena, specifična u svakoj jedinici regionalne samouprave, ali postoji mnogo problema koji bi se mogli rešiti, smatra on, čak i nekom promenom „i, ili“ ili dodavanjem zareza u navedeni zakon .

Izvor:agroklub.com

Bez obzira šta su sve uložili u zemljište koje obrađuju od 1997.godine sada mogu ostati bez nje