Napori da se nahrani rastuća populacija su sve veći. Jedna od opcija može biti 'plava hrana' koja ovakav problem može rešiti bez uništavanja planete.

Prema rečima istraživača, globalni problem kada je u pitanju ishrana ljudi može biti prevaziđen 'plavom hranom'. Pod plavom hranom podrazumeva se sve ono što je uhvaćeno ili uzgojeno u vodi. Pet novih studija koje je sprovela 'Plava procena hrane' (BFA) upravo su objavljene u Nature-u i pokazale su da bi ti vodeni izvori mogli da nam pomognu u suočavanju sa klimatskim promenama i neuhranjenošću. Veliki tim istraživača nalazio se preko Centra za okeanska rešenja Univerziteta Stanford, Centra za bezbednost hrane i životnu sredinu, Stokholmskog centra za otpornost na Univerzitetu u Stokholmu i neprofitnog pokretača EAT. Njihovi nalazi ukazuju na to da plava hrana može imati dragoceno mesto kada je u pitanju održivost i ishrana ljudi.

Prema istraživačima, globalna potražnja za morskim plodovima udvostručiće se do 2050. godine. Ulaganjem u novu tehnologiju i poboljšanjem prakse u ribarstvu, procene su da se ponuda može povećati godišnje za 8 odsto. To je 13,6 miliona tona morskih plodova na našim tanjirima. Istraživači sugerišu da bi se ovo moglo prevesti u smanjenje od 166 miliona slučajeva nedostatka hranljivih materija, što je problem koji nesrazmerno pogađa zajednice sa niskim prihodima.

- Po prvi put smo prikupili podatke iz stotina studija o širokom spektru vrsta morskih plodova - objašnjava Ben Halpern, morski ekolog.

- Mislim da nas je zaista uzbudilo to što znamo da bi hrana iz vode mogla biti korisno rešenje za borbu protiv neuhranjenosti.

Poboljšanje kvaliteta ishrane

Osim što bi plava hrana mogla rešiti problem neuhranjenosti, ona ima dodatne prednosti u odnosu na 'hranu sa kopna'. Na primer, u poređenju sa piletinom, pastrmka ima 19 puta više omega-3 masnih kiselina, ostrige i dagnje su 76 puta bogatije vitaminom B-12 i imaju pet puta više gvožđa, a šaran devet puta više kalcijuma, tvrde istraživači.

Klimatski izazovi plave hrane

Oslanjanje resursa iz vode ne može proći bez ikakvih problema. Organizacije poput VVF-a kažu:

- Ribolov je jedan od najznačajnijih pokretača smanjenja populacije divljih životinja u okeanima. Ulov ribe nije sam po sebi loš za okean, osim u slučajevima kada se ribe love brže nego što se zalihe mogu obnoviti. To se zove prelov.

Nešto više od 32 odsto ribolova se trenutno prelovljava, prema izveštaju Ujedinjenih nacija za 2020. Klimatske promene predstavljaju nesrazmeran rizik za plave prehrambene sisteme i one koji žive u regijama koje najviše zavise od plave hrane. Globalno, otprilike 100 miliona ljudi ulovi 2.500 vrsta riba, školjki, vodenih biljaka i algi kao glavni izvor prihoda, čime se hrani milijardu ljudi. To su ljudi koji su najugroženiji uticajima naše planete koja se zagreva, objašnjava istraživački tim.

Jedna od studija BFA objašnjava kako ulaganje u hranu slabijeg uticaja proizvedenu kroz akvakulturu - poput lososa, soma, šarana - ima sličan ekološki otisak kao piletina, meso sa najmanjim uticajem na kopnu.

- Mnoge ribe i beskičmenjaci proizvedeni za hranu emituju manje gasova sa efektom staklene bašte, manje zagađuju vodu i koriste manje zemljišta i vodenih resursa od hrane za životinje sa kopna - kaže dr Ričard Nevton, koautor studije. Dodaje da postoji mnogo mogućnosti za smanjenje uticaja postojećih sistema plave hrane. Promena naše ishrane, tako da uključi konzumiranje više vrsta sa nižim ekološkim otiscima, takođe bi mogla pomoći.

Agroinfo.rs

NIŽI EKOLOŠKI OTISAK: Može li plava hrana spasiti čovečanstvo bez uništavanja planete?