Dejstvo pesticida na zdravlje ljudi i životnu sredinu

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Pesticidi su toksične supstance koje deluju tako što sprečavaju, suzbijaju i uništavaju organizme koji negativno utiču na gajene biljke.

Ove supstance imaju svoju primenu protiv raznih vrsta insekata, glodara, mikroorganizama, bakterija, gljivica, virusa i drugi organizama koji su štetni za biljke. Ali, pesticidi su veoma štetni za ljudski organizam, tako da čak i male količine ovih supstanci mogu da izazovu teške posledice.

Glavni uzroci trovanja pesticidima u poljoprivredi su nekvalitetna zaštitna odeća, neadekvatni radni uslovi, kao i nepažnja. Pesticidi dospeli u životnu sredinu ugrožavaju ljude i živa bića u neposrednom kontaktu, kao i unošenjem u organizam putem plodova koji su tretirani određenim preparatima.

U osnovi otpornosti raznih vrsta biljaka prema pesticidima leže njihove biohemijske razlike u razmeni materije u fiziološkoj reakciji na ova jedinjenja.

Uticaj pesticida na biljke počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišće, stablo i korenje. Većina herbicida i insekticida sistematskog delovanja, akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i kreću se po biljci, ispoljavajući opšti uticaj na celu biljku. Neki preparati koji su lokalnog tipa, lokalizuju se na mestima prvobitnog prodora ispoljavajući lokalno dejstvo. Kod biljaka u razvoju, pesticidi u biljku prodiru uglavnom kroz lišće u obliku tečnosti i pare. Pri nedostatku vlage u biljci pesticidi prodiru kroz ćelijsku zid. Pesticidi uneti u zemljište mogu čak u zavisnosti od primenjene doze i vrste preparata promeniti sastav zemljišne mikroflore. Opšti pokazatelj dejstva pesticida na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta. Herbicidi se relativno brzo razlažu u zemljištu i njihova primena u preporučenim dozama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru.

Masovna upotreba pesticida ima svoje negativne posledice i dugoročna štetna dejstva na ekosistem, pa samim tim i na čoveka i njegovo zdravlje. Dalji tok negativnog dejstva pesticida u životnoj sredini određuju procesi transformacije i kretanja, od kojih su zbog potencijalne dužine trajanja i budućih posledica najznačajnije one koje se dešavaju u zemljištu.

Agroinfo.rs/agrotv.net

Dejstvo pesticida na zdravlje ljudi i životnu sredinu

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Zasadi šljiva se u našoj zemlji nalaze u fenofazi razvoja plodova, od rasta plodnika do drugog opadanja plodova (71-73). Pregledima zasada šljiva registrovano je prisustvo položenih jaja šljivinog smotavca (Grapholita funebrana), odnosno štete prouzrokuju larve koje se ubušuju i hrane unutar plodova, a napadnuti plodovi prevremeno opadaju

Poleganje rasada predstavlja bolest koja zahvata mlade sadnice povrća, začinskog i lekovitog bilja, kao i cveća. Kada dođe do infekscije, mlada sadnica retko preživi, a dešava se da se čitave grupe sadnica zaraze. Ipak, infekciju je moguće izbeći na vreme.

Kupus je veoma zdrav i pun vitamina, ali da bi uspeo u bašti nije samo potrebno brinuti o njegovom uzgoju, već je vrlo važan njegov položaj u odnosu na ostale zasejane kulture, odnosno, važno je koje ga biljke okružuju.

U zavisnosti od vremena setve, usevi suncokreta se nalaze u fazi od klijanja do 2 lista razvijena (BBCH 09-12). Pregledom ovih useva je uočeno prisustvo odraslih jedinki kukuruzne pipe (Tanymecus dilaticolis) i peščara (Opatrum sabulosum) u većim brojnostima u odnosu na prethodne godine.

Finski naučnici su došli do neverovatnog otkrića koje pokazuje da bi se zagađenje od poljoprivrede redukovalo za 80 odsto ukoliko bi ljudi u Evropi smanjili konzumaciju stočarskih proizvoda.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета