Шта треба да знате о компостирању органског отпада?

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Двориште моје породичне куће у Суботици улепшава неколико садница воћа и цвеће.

С обзиром на то да смо својевремено покушали да подигнемо наше баштованске вештине на виши ниво, са узгајања лала и нарциса прешли смо на и покоји парадајз, паприку и лук. Амбиције су нам сезале и до стабала лешника и лимуна, с том разликом да је мама, захваљујући плодовима првог дрвета, направила много нугат торти, а од другог никада нисмо добили ни чашу лимунаде.

Отприлике у истом периоду када смо од нашег дома колективно умислили биро за пејзажну архитектуру „Суврт“, а највише подстакнути идејом моје мајке, одвајали смо грање, лишће и отпатке из кухиње и бацали их у буре које нам је стајало поред корпе за остало ђубре.

Тада сам ишла у средњу школу и често сам сумњала у корисност сопственог постојања, што приписујем тинејџерској егзистенцијалној кризи, али и у корисност постојања тог бурета, што приписујем недовољној укорењености области заштите животне средине у нашем образовном систему. Два питања, филозофско „Бити или не бити?“ и (не)еколошко „Зашто, дођавола, љуске од јаја морам да одлажем тамо, уместо да их зафрљачим у корпу са осталим смећем?“, непрестано су се вртела по мојој глави, посебно у тренуцима када бих пржила кајгану. Одговор на филозофско питање и даље тражим, али барем сам са (не)еколошким начисто. Нажалост, „Суврт“ је доживео крах, након неколико неуспешних берби на плантажи лимуна – која се, додуше, „простирала“ ширином читаве једне саксије. Спорно буре је затим „гаражирано“.

Компостирање представља метод управљања отпадом органског порекла којим се омогућава његова безбедна и економична рециклажа. Оно обухвата разлагање биљних и животињских остатака у аеробним условима захваљујући микроорганизмима.

У Сједињеним Америчким Државама компостирање се врши у знатно већим и озбиљнијим размерама, те постоје и постројења с том наменом која, између осталог, компостирају и тела животиња настрадалих у саобраћају.

Значај овог процеса се огледа у две кључне ствари:

решава се проблем отпада органског порекла,
добија се крајњи производ бољег квалитета и веће вредности од почетног материјала – компост, ђубриво с високим садржајем хумуса.
Стручњаци су проценили да између 40 и 60 одсто комуналног отпада у Србији буде управо органског порекла, што значи да сировине за компостирање свакако имате. Уколико поседујете и земљиште чија карактеристике желите да побољшате, онда имате и мотив да се тиме бавите.

Када је реч о посуди за органски отпад, у складу са новцем који желите да уложите, можете да се определите за „уради сам“ пројекат у свом дворишту или куповну канту од тамне пластике или чак роло-компостер.

Ако изаберете да засучете рукаве, за састављање компостера биће вам неопходно тек неколико сати и да пробудите Јагоду Беко у себи. Дрвене стубове, висине око 1,5 м, поставите у квадрат. Препоручени размак између њих износи 0,75 м. Зарад стабилности конструкције, стубове треба да укуцате маљем у земљу у дубини од око 0,3 м. Место на којем ћете држати компост треба да буде заштићено од ветра и јаког директног сунца, те свој импровизовани компостер поставите у складу са тим. Након што сте поставили стубове, обавијте их жичаном мрежом коју ћете причврстити закивцима или ексерима. На жичани зид и дно компостера поставите картон како отпад не би испадао кроз отворе.

За процес компостирања је потребно да у смеси има довољно ваздуха и влаге што се постиже њеним превртањем. У кућним условима, ово можете да обавите ручно или вилама. Превртањем се такође врши и преглед отпада и контрола његовог разлагања, те се уочава да ли је превише влажан или сув. У складу са уоченим стањем, додаје се картон или пиљевина или се врши влажење.

У компостер убацујте остатке воћа и поврћа, љуске од јаја, косу, длаке, отпатке од чаја, талог од кафе, покошену траву и живу ограду, стабљике биљака, лишће, гранчице, сламу, сено, иглице четинара, дрвни отпад попут пиљевине, коре и иверја, као и папир и картон. Избегавајте месо, кости, кожу, рибу, млечне производе, гуму, амбалажно паковање, пепео, обојено и лакирано дрво, масноће различитог порекла, измет кућних љубимаца, оболеле биљке, корење, лишће ораха, стакло, цигарете, новине и часописе.

Како бисте добили добро компостирану масу, однос „зелених“ и „смеђих“ сировина мора да буде 50:50. Зелено лишће, свежа трава и биљке компост обогаћују азотом, а суво лишће, слама и картон му обезбеђују угљеник. Убацивањем превише зеленила, ризикујете да добијете слузаву мешавину која шири непријатан мирис, док би превише суве материје могло да продужи разлагање. Компостирање уобичајено траје неколико месеци.

Компост поправља квалитет тла, водни капацитет и плодност, доприносећи повећању приноса. Ето због чега сам љуске од јаја морала да одлажем у буре, уместо да их зафрљачим у корпу са осталим смећем.

energetskiportal.rs

Шта треба да знате о компостирању органског отпада?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Cene mineralnih đubriva otišle su dva i tri puta naviše zbog poskupljenje gasa i to pogađa poljoprivrednike u Srbiji ali i u svetu

Iako zemljoradnici još uvek računaju koliko će ih koštati setva pšenice, svi se slažu da je sve poskupelo, naročito veštačko đubrivo i gorivo.

Pravljenje domaćeg komposta je lak zadatak, ako znate šta možete da stavite u kompostnu gomilu, a šta ne. Danas rešavamo dilemu na temu piljevine.

Papirni ubrusi prisutni su gotovo u svakoj kući. Često se postavlja pitanje da li može da se reciklira u kompostu ili, ipak, mora da se baci u kantu za smeće. Evo i odgovora.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета