Одабир метода којим ће се припремати и неговати стајњак је битан због квалитета ђубрива, али и због врсте земљишта које треба ђубрити.

Теорија чувања и неге стајњака познаје три поступка његове припреме, а пракса укључује и четврти начин, онај стихијски, којим се само чисте објекти, без нарочитог реда и правила. Када се ђубриште празни, на њиве доспева мешавина различитих количина свежег, полузгорелог, зрелог и презрелог стајњака. Доследном применом неког од признатих начина припреме стајњака, након три до шест месеци превирања на ђубришту, добиемо органско ђубриво уједначеног квалитета и употребне вредности.

Топли, хладни и комбиновани тип

Топли тип згоревања стајњака, одвија се у аеробним условима, што значи да је све време присутан кисеоник, тако да у стајњаку доминирају оксидациони процеси и аеробни микроорганизми. Унутар растресите и ниске гомиле развија се висока температура (60 - 700Ц), која уништава клицу коровског семена, тако да је стајњак добијен на овај начин најмање опасан за ширење корова.

И поред развоја индустрије минералних ђубрива, стајско је и даље незаменљиво.

Постоје аутори који ово оспоравају, али сигурно је да овако чуван стајњак ипак у себи садржи мање клијавог семена корова, него стајњак добијен на друге начине. Овако се добија мала количина стајњака, одличног квалитета.

Хладни поступак спремања одиграва се у анаеробним условима (без присуства кисеоника), што се постиже слагањем (и сабијањем) стајњака у високе гомиле (2-3м), као и поливањем гомила водом или осоком (док су ниже), како би истисли ваздух. Температура у гомили је ниска (20-300Ц), превирање траје дуже, а добија се већа количина стајњака, слабијег квалитета него по топлом типу згоревања.

Овај стајњак садржи доста органске материје, која се споро разлаже, па се препоручује за лакше типове земљишта. На тежим земљиштима треба избегавати ово ђубриво, јер је отежано његово даље разлагање у земљишту.

Анаеробном разградњом производи се и биогас.

Прелазни или комбиновани начин згоревања предложио је Кранц (Крантз), познат је и као благородни тип, а састоји се из претходна два начина припреме стајњака. У почетку, првих четири и до седам дана, стајњак се чува у растреситим гомилама и превирање се одвија по топлом поступку, а петог или осмог дана, на прву гомилу додајемо нову количину свежег стајњака која својом тежином истискује ваздух из доње гомиле, чиме у њој започиње анаеробни тип ферментације (хладни) и наставља се до употребе.

Стајско ђубриво © Пиxабаy

Тако, у свеже изнетом стајњаку процеси превирања увек започињу по топлом, а настављају се по хладном поступку. Зависно од величине ћубришта и количине стајњака са којом располажемо, гомила се пакује до висине од 2-3 метра. Квалитет добијеног стајњака је бољи него по хладном типу, а количина већа него по топлом поступку. Зато овакав начин прикупљања и згоревања стајњака, можемо препоручити као најпогоднији.

Код сваког од начина, квалитет добијеног стајњака можемо осигурати и завршним покривањем формиране гомиле, слојем земље 20-30цм, што није обавезно, али сигурно смањује губитак азота (испаравањем амонијака) из завршног слоја, и смањује утицај климе на квалитет стајњака.

Утицај атмосферских прилика се може умањити и засејавањем тикви након достигнуте жељене висине слоја, јер оне својом великом лисном масом засењују стајњак. Нега стајњака није засебна мера, којом побољшавамо квалитет стајњака и не захтева додатне поступке, осим већ доследно примењеног, неког од начина згоревања, на адекватно одабраној и уређеној локацији ђубришта.

Izvor: agromedia.rs

Три начина припреме и неге стајњака