Graviola raste na istočnim obroncima Anda (do 2000m), duž celog toka Amazone, kao i u Kolumbiji, Venecueli, Karibima, Meksiku i Aziji. Odgovaraju mu visoke temperature i vlažnost. Na temperaturama ispod 10 stepeni daje degenerirano voće. Rodi se dva puta godišnje, a tokom njenog leta na krošnjama se može naći i neko voće.

List Graviole komercijalizovan je širom sveta, a njegova upotreba izazvala je veliko interesovanje. Ima brojna lekovita svojstva, pre svega zbog prisustva alkaloida Acetogenina u njegovom sadržaju.

Koristan je za dobre rezultate u borbi protiv ćelija raka.

Velika je šteta što se ovo tropsko voće uzgaja samo u Latinskoj Americi i Aziji, a vrlo je brzo pokvarljivo i komplikovano za transport.

Graviola je zimzelena biljka blagog i prijatnog ukusa koji podseća na jogurt od jagode, kombinovan sa ananasom i bananom. 

Za ishranu se upotrebljava plod u svežem obliku ili sok, a lekovita je cela biljka - kora, listovi, plod i semenke. U peruanskoj Amazoniji čaj od listova graviole koristi se kao sredstvo za smirenje i protiv dijabetesa, dok u brazilskoj Amazoniji ovaj čaj koriste za lečenje jetre. U Indiji ga preporučuju za bolji san, protiv bolesti žuči i prehlade, ali i kao sredstvo za brže trežnjenje. U Africi svoju primenu nalazi kao analgetik i kao lek za dečju groznicu.

Ali, savremena istraživanja pokazala su da graviola ima snažno antikancerogeno dejstvo. Ako je verovati istraživačima, graviola efikasno ubija ćelije raka, i čak je deset hiljada puta jača u odnosu na savremene lekove koji se koriste u hemioterapiji.
Osim toga, za razliku od citostatika koji uništavaju i zdrave ćelije, ova biljka destruktivno deluje isključivo na ćelije kancera. Laboratorijski testovi pokazali su da ekstrakt graviole iz stabla ubija maligne ćelije 12 vrsta karcinoma, među kojima i karcinom debelog creva, dojke, prostate, pluća i gušterače. Povoljno deluje i na rad unutrašnjih organa, uspešno se bori sa gljivicama, bakterijama i parazitima, ublažava depresivna stanja i deluje smirujuće na nervni sistem, reguliše krvni pritisak. Južnoamerički Indijanci je, između ostalog, koriste i za lečenje srca, astme, artritisa...

Osim antikancerogenih sastojaka, zreli plodovi su prava riznica vitamina C, B1 i B2, kao i minerala fosfora. Pojava atipičnih formi Parkinsonove bolesti je jedina navedena neželjena pojava, ukoliko se graviola konzumira u neograničenim količinama. Uzrok su visoke koncentracije anonacina, supstance koja je povezana sa određenim formama Parkinsonove bolesti.

U Americi je izveden pokušaj da se graviola klonira, ali posle toga nije posedovala antikancerogena svojstva.

DOZIRANJE

Da bi ljudi sačuvali zdravlje ili potpuno oporavili organizam, čak i kada je reč o teškim oblicima bolesti, stručnjaci preporučuju da svakoga dana treba piti, tri puta dnevno, dva do četiri mililitra tinkture od graviole.

Takođe, mogu da se uzimaju tri puta dnevno po dve kapsule ove biljke, ili po jedna kašičica spravljenog praha.

Možda je većini ipak lakše da uzimaju tri puta dnevno po jednu čašu soka od graviole.

Izvor:novosti.rs

GRAVIOLA