Агроекономски аналитичар Милан Простран оценио је у Новом дану да се климатске промене озбиљно осећају у сектору пољопривреде, јер је пољопривреда "фабрика под ведрим небом". Метеоролог и професор Горан Михајловић каже да су суштинска последица климатских промена интензивније временске прилике.

"Климатске промене се озбиљно осећају у овом сектору. Прошле године је око две милијарде долара смањен род. Стрепе наши пољопривредници, гледају у небо, нису прогнозе тако дугорочне да би било пројекција", каже Простран.

Метеоролог и професор Горан Михајловић каже да се промене односе на утицај човека на промену климе.

"Варијације климе су увек постојале, под утицајем других фактора. Девет од десет најтоплијих година се десило у 21. веку, тај тренд са порастом температуре има сталан позитиван раст", каже Михајловић.

Простран каже да смо ове године ипак боље прошли.

"Јесу више страдали усеви и воћњаци у западном делу Србије, тамо су пољопривреда и локалне самоуправе претпреле веће штете. Пољопривреда ће ове године имати позитиван утицај на БДП земље", каже он. Истиче да би у овој години пољопривреди дао прелазну оцену.

"Падавине су више утицале на квалитет пшенице, него на род. Најлошије су прошла рана воћа и поврћа. Нас чека други део године, где су кукуруз, соја, сунцокрет, шећерна репа...", каже Простран, додајући да очекује бербу кукуруза почетком септембра.

Метеоролог Горан Михајловић каже да, кад се посматра глобално, утицај климатских промена је већи на копну.

"Осетљивије је, те промене се мање осећају на воденим површинама. За овај део се сматра да би више од остатка Европе трпео утицај климатских промена", каже. Додаје да је друга важна ствар то што су суштинска последица климатских промена интензивније временске прилике.

"Можете имати у једном дану месечну количину падавина, а онда 29 сушних дана, и да то у просеку изгледа нормално. Распоред је у пољопривреди нешто на шта треба обратити пажњу", каже Михајловић. Додаје да је пројекција падавина на нашем подручју да би биле око просека, али да треба обратити пажњу на неповољан распоред.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже да је екстрема било и ранијих година.

"Сећам се, неколико година је било које су биле баш екстремне. Било је година, али овако чешћих екстрема није било", каже. Додаје да треба што више усева који могу, да се засејавају у јесен, да би се до неког јуна или почетка јула обезбедио род који ће доћи сигурно.

"Почињање раније сетве, морају се сејати раностаснији или средњестаснији хибриди, да се ухвати што више почетног рода, то је најјефтиније Оно што је скупо су системи за наводњавање", каже он. Додаје да се у екстремним условима мора прићи одговорно и брзо, истичући да је "пољопривреда веома осетљива област".

"Њу не разумеју многи. Постоји изрека која каже да се у пољопривреду и фудбал сви разумеју. Апелујем на власти да послушају науку и стручњаке", каже он.

Михајловић каже да се морамо адаптирати на климатске промене.

"Треба смањити емисију угљен-диоксида као основног узрочника глобалног пораста температуре. Адаптација подразумева и у пољопривреди, и у другим сегментима, да се активности прилагоде променама. То је парола "Мисли глобално, делуј локално". Не можете да утичете на цео свет, али можете да дођете бициклом на посао, а не колима. Прилагођавање подразумева да схватимо реалност, да је то нешто што је неминовно", каже Михајловић.

Додаје да је прича о глобалном порасту температуре стара више од 20 година.

Глас јавности / Н1 / од 07.08.2018.

СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: "Климатске промене се итекако осећају у пољопривреди, наши сељаци и даље гледају у небо и стрепе; Пад приноса је осетан, али смо ове године мало боље прошли"