Baršunasta panjevčica (Enoki, Enokitake), latinskog naziva Flammulina velutipes, spada pod jestive pečurke koje pripadaju porodici Physalacriaceae. Ova pečurka naziv je dobila po svom baršunastom izgledu i po tome što ju je u šumi najčešće moguće naći na panjevima. Kod nas je još poznatija i pod nazivom zimska panjevka, enoki ili enokitake s obzirom na to da raste tokom zime.

Baršunasta panjevčica ima klobuk čija boja može varirati od svetlonarančaste pa sve do crvenosmeđe, sa svetlim nijansama na ivicama. Pre nego što se otvori, polukružnog je oblika s podvijenim ivicama, a nakon otvaranja može postići širinu i od tri do šest centimetara. Klobuk je po površini gladak tokom suvog vremena, a tokom vlažnog on postaje lepljiv i sluzav. Retki listići na klobuku u početku su bledožute boje, a s vremenom postaju crvenkasti.

Baršunastu panjevčicu odlikuje isprva pun, žilav i tvrd stručak koji vrlo brzo postaje šupalj. Stručak je tamnosmeđe boje na donjem delu i vrlo često je uvijen, a u gornjem delu krasi ga žutocrvena boja. Širina stručka najčešće iznosi tri do deset milimetara, a visina tri do sedam centimetara. Meso baršunaste panjevčice je žute boje, mekano i tanko ali nema izražen ni miris ni ukus. Spore ostavljaju beli trag, glatke su i duguljastog oblika.

Ova pečurka može rasti u velikim skupinama kao saprofit ili parazit po listopadnim šumama i to najčešće na deblima i panjevima bukve, ali može rasti i pojedinačno. Iako se može pronaći na zdravim stablima, ipak najčešće raste i na stablima koja su bolesna.

Vrste baršunaste panjevčice

Kod nas se mogu razlikovati dve vrste baršunaste panjevčice, a to su ona koja se koristi za gajenje (Enokitake) i ona koja raste u šumama (Flammulina velutipes). Može se reći da se ove dve vrste drastično razlikuju po svom izgledu.

Flammulina velutipes

Ovo je latinski naziv za baršunastu panjevčicu koja se najčešće pronalazi u našim šumama, ali u različitim oblicima i bojama. Od one koja je gajena najbolje se može razlikovati po veličini, obliku i boji. Krasi ju mesnati klobuk koji ja narančaste boje, a u prirodi se bere za vreme kasne zime i jeseni. Iako najčešće raste u šumama, moguće ju je gajiti i na oblicama, kao i mnoge druge pečurke.

Enokitake pečurka

Ova vrsta baršunaste panjevčice vrlo je popularna i zbog toga se neretko gaji i za prodaju. Osobito ju cene u Japanu. Bele je boje i specifičnog izgleda, a stručak joj je tanak i dug. Od klasične panjevčice koja raste u šumama, može se razlikovati po veličini klobuka, jer je kod ove vrste on manji. Zastupljena je kao namirnica u istočno-azijskoj kuhinji gde često podseća na hemikalije, mada se miris tokom kuvanja gubi. Okusom blago podseća na voće, a engleski nazivi za Enokitake gljivu su golden needle, futu mushroom i lilly mushroom.

Gajenje baršunaste panjevčice i održavanje

Isto kao i Judino uho, bukovača, resasti igličar i mnoge druge vrste pečurki, baršunastu panjevčicu se također može gajiti na oblicama. Ovakav način gajenja započeo je pre 800 godina u Kini. Vrbe i listopadno drveće izuzetno je pogodno za nacepljivanjem micelijumom baršunaste panjevčice, koje se oblicama već pomenutog drveća dodaje u zimskom periodu.

Mnogo češći način gajenja baršunaste panjevčice je u plastičnim bocama koje je najprije potrebno temeljito oprati antibakterijskim sapunom, isprati, pa potom i sterilizovati da bi uslovi bili idealni.

Proraštanje micelijuma

Poseban supstrat za gajenje pečurki, a koji je moguće nabaviti u dobro opremljenim prodavnicama ili piljevina koriste se kao podloge za gajenje. Da bi se pospešilo proraštanje, micelijum prvo treba kvalitetno pomešati sa supstratom. Nakon toga dobivena se smesa stavlja u plastične boce koje se moraju držati u prostorima s temperaturom koja se kreće između 22 i 25 stepeni i gde je relativna vlažnost vazduha viša od 90 odsto. Za baršunastu panjevčicu i proraštanje micelijuma veoma je bitna odgovarajuća vlažnost vazduha i temperatura, dok je manje bitna količina svetlosti koja dopire do boca.

Nakon što prođu dve nedelje od setve, micelijumi bi već trebali prorasti supstrat i raširiti unutar boce. Kada se to desi, boce treba držati u vlažnom i toplom okruženju, sve do trenutka dok micelijum potpuno ne proraste supstrat. U ovom periodu gajenja taj proces može da potraje najmanje dve nedelje pa sve do 30 dana.

Nakon ovog perioda i klijanja, boce sa micelijumom treba premestiti u hladnije prostore gde temperatura iznosi između najmanje 10 i najviše 18 stepeni. U ovoj fazi i vlažnost vazduha treba biti nešto niža, odnosno mora biti u skladu s temperaturom. Ni u ovoj fazi količina svetlosti nije toliko bitna. Na formiranje plodnih tela pečurke delovat će nagle promene u vlažnosti vazduha i temperaturi.

Berba baršunaste panjevčice

Nakon što prođe 60 dana od setve micelijuma, pečurke bi trebale biti spremne za berbu.

Upotreba baršunaste panjevčice

Baršunasta panjevčica, nedovoljno je zastupljena u našoj ishrani i kuhinji, dok je u japanskoj, korejskoj i kineskoj ona tradicionalna namirnica. S obzirom da su stručci previše žilavi, ne koriste se za pripremu jela već su upotrebljivi samo klobuci. Kroz kratku termičku obradu postiže se oslobađanje korisnih hranjivih sastojaka, a ako se priprema s povrćem, ovu nežnu pečurku potrebno je dodati pred sam kraj pripreme jela.

Odlično će se slagati u salatama, omletima, rižotima, gulašima ali i kao dodatak u sendvičima. Jednako ukusne mogu biti i u kombinaciji sa govedinom ili nekim drugim mesom, kao i s morskim plodovima i ribom.U Japanu ih se najčešće priprema s povrćem i rezancima tako da se prže u voku ili u pripremi raznih umaka i juha. Neki kuvari veruju da bi klobuke baršunaste panjevčice prije same pripreme trebalo najpre prokuvati i da je vodu u kojoj su se kuvale potrebno baciti.

Lekovita svojstva baršunaste panjevčice

Pored toga što je jestiva i cenjena u kuhinji, baršunasta panjevčica se koristi i u narodnoj kineskoj medicini gde se koristi za lečenje karcinoma želuca i jetre. Flamulin je vrsta belančevine koju sadrži, a tu se nalaze i lecitin i D-glukan, a savremena nauka je potvrdila njeno antitumorsko, antivirusno i antibakterijsko delovanje (izvor).

Ako se baršunasta panjevčica konzumira u dužem vremenskom periodu, moguće je da će imati pozitivna svojstva u lečenju bolesti jetre, zlatnog stafilokoka, a pokazalo se i da pomaže i osobama koje boluju od Alzheimerove bolesti.

Zbog već pomenute belančevine flamulina, vrlo je dobar saveznik u borbi protiv razvoja ekcema, alergijskog rinitisa i astme. Da bi se postigla bilo kakva korist od konzumacije baršunaste panjevčice potrebno je kroz jednu nedelju pojesti oko dva kilograma. Sposobnost da se priprema na razne načine, bilo kao dio toplih ili hladnih jela, u velikoj meri deluje na smanjenje straha da će se aktivne materije vrućinom biti uništite ili razgrađene.

U svežem obliku baršunasta panjevčica predstavlja kvalitetan izvor vitamina B skupine, belančevina i složenih ugljenih hidrata. Činjenica jest da se u sto grama ove gljive nalazi samo 37 kalorija, a u manjim količinama sadrži brojne važne minerale poput bakra, cinka, gvožđa, selena, fosfora i kalijuma.

Izvor: bastovanka.com

BARŠUNASTA PANJEVČICA: Otkrite zašto ovu gljivu obožavaju u Aziji