Херициум еринацеус се може наћи широм северне хемисфере у Европи, Источној Азији и Северној Америци. Егзотичан изглед гљиве, која изгледа као да није са овога света, инспирисао је њене љубитеље да јој дају низ необичних назива: лавља грива, мајмунова гљива, мајмунова глава, медвеђа глава, брадати јеж, јежова гљива, пом пом (јер подсећа на лоптице које се налазе на крају вунених капа)

У Јапану гљива је углавном позната под називом јамабушитаке. Јамабуши или, преведено буквално, „они који спавају у планинама“, пустињски су монаси секте Шугендо аскетског будизма. Херициум еринацеус би требало да личи на сузукаке, украсну одећу коју ови монаси носе. На јапанском таке значи гљива. У Кини гљива је позната под именом шишигашира, што значи „лавља глава“, као и хутоу, што значи „беба мајмуна“. У понекој литератури, Херициум еринацеус се погрешно назива Херициум еринацеум.

У традиционалној кинеској медицини Херициум еринацеус се издаје за поремећаје желуца, чирева и гастроинтестиналне болести. Екстракт праха из гљиве познат под називом хоутоу се продаје у Кини. У Северној Америци Индијанци су користили Херициум еринацеус као стипсу, наношену као суви прах на посекотине и огреботине како би зауставила крварење. Медицинске торбе Индијанаца су често садржале ову гљиву.

Херициум еринацеус није само лековита гљива, већ се може користити и у кулинарству. Неки сматрају да даје укус морским плодовима, раковима или јастозима. Текстура гљива подсећа на гуму и слична је текстури лигње. Комерцијална производња Херициум еринацеус почиње тек недавно. До пре две деценије, сматрало се да се гљива ретко може пронаћи у шумама, али се данас њено име може наћи у јеловницима гурманских ресторана.

ЛАВЉА ГРИВА У ДИВЉИНИ

Печурка може бити дужине од 2 до 8 инча. Беле је боје, са витицима попут леденица које висе са гумене базе. Потребан је оштар нож како би се уклонила са тврдог дрвета из којег расте. Гљива преферира широколика стабла дрвећа као што су храст, орах или буква, која су мртва или умиру. Недавно је Херициум еринацеус гљива била окривљена за стварање трулежи у срцу храста у северној Калифорнији.

УЗГАЈАЊЕ ЛАВЉЕ ГРИВЕ

Кинеске апотеке држе пилуле и прашкове који у себи имају садржај добијен из гљиве Херициум еринацеус-а. Постоји велика могућност да људи који узимају ове прашкове не схватају да узимају прашак добијен коришћењем техника развијених у округу Сонома, у Калифорнији. Начин на који је Херициум еринацеус доспео од округа Сономе до Кине може послужити за креирање веома интересантне приче, а самим тим и илуструје како миколози деле информације о лековитим гљивама.

Године 1980. млади миколог обавестио је колегу Малкома Кларка (Малцом Цларк) да је приметио необичан плод гљиве Херициум еринацеус на дрвету у Глен Елену, малом градићу у округу Сонома, неких 50-ак миља северно од Сан Франциска. Речено му је да је узорак гљиве Херициум еринацеус растао на дрвету јавора који је пао преко залеђеног потока. Кларк, желећи да искористи прилику да проучи Херициум еринацеус, зграбио је врећу за спавање и неке инструменте из своје лабораторије у округу Сонома, упутио се ка градићу Глен Елен и тамо камповао три дана.

„Само сам посматрао ту ствар неко време“, рекао је. „Живео сам са тим. Било је од суштинске важности да будем са том гљивом.“ Током посматрања гљиве Кларк је узео у обзир и излагање сунцу, светлости и влажност ваздуха. Мерио је гљиву. Када је прошло три дана, покупио је гљиву и вратио је у лабораторију, где је узгајао узорак гљиве Херициум еринацеус. „Био сам у могућности да направим супстрат и нађубрим гљиву захваљујући времену које сам провео посматрајући је“, испричао је. „Онда је уследила ситуација где сам могао открити како је боље могу узгајати и у каквим условима“.

Главни Кларков циљ везан за гљиву Херициум еринацеус у то време је био да развије гљиву која ће се користити у кулинарске сврхе. Кларк је однео гљиву у светски познат Ернијев ресторан у Сан Франциску, где је шеф ресторана Џеки Роберт (Јацкy Роберт) бацио поглед на гљиву у његовим рукама и узвикнуо: „Ах, бели пом пом!“ Кларк је искористио ово име као заштитни знак и сада се име бели пом пом (Пом Пом Бланц) може пронаћи у многим гурманским ресторанима.

 ИСТРАЖИВАЧКЕ СТУДИЈЕ О ЛАВЉОЈ ГРИВИ

Западне науке су откриле истраживања гљиве Херициум еринацеус тек пре пар година. Иако су гљиве биле део исхране у Јапану и Кини вековима и њена лековита дејства као стипса су била добро позната, научници су је врло слабо проучавали у то време. Међутим, гљива је привукла велику пажњу људи због својих лековитих дејства. У недавном чланку у часопису „Међународни часопис о лековитим печуркама“ доктор Такаши Мизуно са универзитета Шизуока у Јапану наводи следеће о гљивама Херициум еринацеус:

Због њиховог утицаја на имуни систем полисахариди из тела гљиве у облику воћа могу помоћи у борби против рака желуца, једњака и коже. Ови полисахариди модулирају имуни систем на тај начин да он почиње да реагује ефикасније и помаже људима оболелим од рака да контролишу болест и регулишу нуспојаве хемотерапије.
Прелиминарна истраживања показују да састојци који садрже малу молекуларну тежину, као што су феноли (херценон А и Б) и масне киселине (Y-А-2) из гљиве Херициум еринацеус могу имати хемотерапијско дејство на рак. Изгледа да ови молекули делују директно против ћелија рака.

ЛАВЉА ГРИВА И АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ

Оно што је посебно било интригантно везано за чланак Такашија Мизуноа биле су импликације код лечења Алцхајмерове болести. Око 4 милиона Американаца пати од ове болести, који је најчешћи облик неповратне деменције. Симптоми Алцхајмерове болести укључују збуњеност, губитак памћења, дезоријентацију и немогућност говора или расуђивања. Научници верују да је болест узрокована у мозгу накупљањем плака око нервних ћелија и изобличених нервних влакана који се називају неурофибриларни чворови. Не постоји познат лек за Алцхајмерову болест и увек је смртоносна.

Др Мизуно је известио да једињења у Херициум еринацеус-у (хериценони Ц, Д, Е, Ф, Г, Х) могу да подстакну производњу протеина званог фактор раста нерва (НГФ – енг), који је потребан мозгу за развој и одржавање важних сензорних неурона. Једноставно речено, Херициум еринацеус може регенерисати нервно ткиво у мозгу. То би могло имати побољшани ефекат у Алцхајмеровој деменцији и јединствена је прилика која се активно проучава у Јапану, земљи са великим бројем становништва које стари.

ЛАВЉА ГРИВА И ХОЛЕСТЕРОЛ И ДИЈАБЕТЕС

Недавне студије су показале да екстракти Херициум еринацеус-а имају антиоксидантна дејства, регулишу ниво липида (масти) у крви и смању ниво глукозе у крви. Код дијабетичних пацова, ефекти на ниво глукозе у крви, серумских триглицерида и укупног нивоа холестерола су били веома значајни код пацова који су се дневно хранили концентратом Херициум еринацеус-ау односу 1г/кг телесне тежине. Егзо-биополимер, произведен из потопљене културе мицелијума Херициум еринацеус-а, био је чак и много активнији, у дози од 200мг/кг телесне тежине, у смањењу укупног холестерола у плазми (32,9%), ЛДЛ (лош) холестерол (45,4%), триглицериди (34,3%), атерогени индекс (58,7%) и активност хепатичног ензима ХМГ-ЦоА редуктазе (20,2%).

ЛАВЉА ГРИВА И ИМУНИ СИСТЕМ

Недавно су научници у Џеђанг колеџу традиционалне кинеске медицине у Хангџоу у Кини извршили експеримент како би утврдили да ли Херициум еринацеус може активирати Т и Б лимфоците у имунолошком систему. Ова бела крвна зрнца циркулишу у лимфи и крви и уклањају вирусе и бактерије из тела. Научници су били заинтересовани да сазнају како је Херициум еринацеус утицао на лимфоците и шта би се десило ако би се гљива користила заједно са другим супстанцама које стимулишу производњу лимфоцита.

Научници су изоловали Т и Б лимфоците из крви лабораторијских мишева. Ставили су лимфоците у епрувете и убризгали у њих различите комбинације лектина званог Цон-А, полисахариде из Херициум еринацеус-а и липополисахарида (ЛПС), још један стимуланс белих крвних зрнаца. Научници су приметили следеће:

Полисахариди Херициум еринацеус-а и Цон-А заједно су чинили да се Т лимфоцити множе три пута брже него када су се користили само Цон-А. Херициум еринацеус сам, без Цон-А, није имао никаквог ефекта на лимфоците.
Полисахариди Херициум еринацеус-а и ЛПС заједно стварају лимфоците који се множе два до три пута брже него што се множе само са ЛПС. Још једном, полисахариди Херициум еринацеуса сами нису имали ефекта на производњу лимфоцита.
Из овог експеримента чини се да Херициум еринацеус може играти улогу у јачању имуног система када се користи у комбинацији са другим супстанцама, првенствено са Цон-А-ом и липополисахаридом (ЛПС). У другом недавном експерименту који је спроведен на Технолошком институту Тајен на Тајвану водорастворни полисахариди Херициум еринацеус-а значајно су повећали број ЦД4+ ћелија и макрофага у мишевима, у поређењу са контролном групом.

ЛАВЉА ГРИВА И САРКОМА ТУМОРИ

Како би тестирали ефикасност Херициум еринацеус-а на туморе, научници у фармацеутској и индустријској компанији Кјорицу (Кyоритсу) у Јапану трансплантирали су туморе саркома у лабораторијске мишеве и хранили су их 14 дана различитим дозама сушених гљива у праху. На крају тог периода одсекли су туморе и извагали их да виде да ли су нарасли. Резултат њиховог ескперимента: тумори су се или смањили или престали да расту.

Интересантан аспект овог експеримента је, међутим, имао везе са свеукупним дејством гљиве на имуни систем. Научници су закључили да Т ћелије нису смањиле тумор. Херициум еринацеус нема хемотерапијско дејство. Екстракт Херициум еринацеус-а је стимулисао имуни систем животиње, што је заузврат помогло да се контролише и смањи терет саркома тумора.

supernatura.rs

ЛАВЉА ГРИВА (ХЕРИЦИУМ ЕРИНАЦЕУС)