Једна од јестивих и лековитих гљива које расту на Фрушкој гори су Прави јарчићи, или велика гнојиштарка (Цопринус цоматус).

Висока је до 18 цм, док јој је шешир од 3 до 9 цм, а ширине од 3 до 5 цм. Када је гљива млада, шеширић је елипсасто издужен (јајолик), а како гљива расте, шешир се отвара, а руб шешира се заврће нагоре, тако да гљива почиње да личи на звонце. Шешир је беле боје, прекривен цреполико пореðаним, вунасто-влакнастим крљуштима. Старењем цео, почевши од руба, почиње да бива прво ружичаст, затим лила боје и на крају поцрни, а из њега почиње да цури црна течност налик на тинту. Листићи Велике ђубриштарке су веома густи, бели, на оба краја ужи и слободни. Старењем такође мењају боју док потпуно не поцрне. Дршка је висине 9 – 17 цм. Док је гљива јако млада, на дршци носи венчић који брзо отпадне. Месо Велике гнојиштарке је танко, тање од листића, снежно беле боје, без мириса и укуса. Расте од јула до октобра. Ово је веома честа и масовна гљива травнатих, нарочито наðубрених терена, по влажним шумама, уз блатњаве путеве, поред топола и врба.

Велика гнојиштарка је веома цењена деликатесна гљива и сматра се једном од најплеменитијих. Бере се и спрема само док је млада, односно док није почела да тамни. Зато се препоручује припрема ове гљиве одмах након брања, јер и сасвим млади примерци почињу да тамне након свега неколико сати стајања. Не постоји опасност да се Велика гнојиштарка побрка са неком од отровних гљива. Позната суи њена лековита дејства, па се тако прах ове гљиве користи за лечење дијабетеса и и као превенција дијабетских кардиоваскуларних обољења. Њиме се смањује и могућност обољења од рака и саркома (рак везивног ткива), а такође се успешно користи и у терапијама против хемороида као и проблема система за варење.

Izvor: fruškać

Прави јарчићи (Цопринус цоматус)