Тржиште за јунад је веома нестабилно, ако одаберете да гајите неке друге расе Ангус раса је прави избор. Србија је својим географским карактеристикама и распрострањеношћу пашњака веома перспективан регион за узгој говеда.

Немачки концерн Ангус се заинтересовао за организовање узгоја и извоз у ЕУ. Постоје расе које су предодређене за екстензиван узгој и држање говеда у систему “крава – теле”. Ангус је раса товних говеда која је настала од црних безрожних говеда са планинских подручја Шкотске које се одликује сиромашним квалитетом земље и хладнијом климом током већег дела године.

Највећи напредак у даљем развоју Ангус раса се догодио у 19. веку када је започет селекцијски програм помоћу уматичених говеда у чему је највећу улогу имала организација формирана за даљу селекцију расе Ангус. Две области где се највише постигло у даљој селекцији су подручје Ангус и подручје Абердин, након чега се раса проширила у новија времена по целом свету (Северна и Јужна Америка, Канада, Аустралија, …).

Абердин је доста ниска раса чија је висина гребена око 115 до 120 цм, а код бикова око 120 до 135 цм. Одликује се врло развијеним пропорцијама предњих и задњих делова тела. Глава је мала, широка у челу и без рогова. Врат је кратак, широк и меснат а труп је дуг и заобљен. Ноге су кратке, а мишићи у пределу бутова досежу до скочног зглоба. Кожа, видљиве слузнице и папци су пигментирани а тело и длака су црне боје. Данас постоје и други сојеви ангуса у погледу боје, при чему доминира црвени ангус.
Маса тела се креће код одраслих крава од 550 до 650 кг, а бикови – товљеници се крећу од 700 до 850 кг, при чему товљеници могу да достигну и много веће тежине, зависно од дужине това. Тежина телади након порођаја се креће у просеку око 35 килограма, што подразумева и карактеристику лаких тељења. Млечност код крава Ангус расе је таква да може да се отхрани теле у систему крава – теле, односно креће се од 1800 до 2200 литара млека за 6 месеци, након чега се практикује засушење крава и припрема за нови циклус репродукције.
Карактеристике Ангус расе јесте раностасност у полном смислу и одличан квалитет меса са добром мраморираношћу и са малим делом поткожног масног ткива. Осим напред наведеног одликује се добром отпорношћу на велике разлике у температурама, због чега је погодна за одгој и тов и у топлијим и у хладнијим пределима.

Бикови се употребљавају у комерцијалној производњи за укрштање са комбинованим и млечним расама ради добијања телади која се одликују добром товном способношћу и квалитетом меса, при чему су тељења изузетно лака, па се у појединим ситуацијама у млечним стадима где је репродукција добра (где је добар однос ремонта стада), практикује осемењавање првотелки млечних раса са семеном ангус бикова, јер тељење не узрокује стресне ситуације по првотелке, које тада веома лако улазе у лактацију и у даљи процес репродукције.

Такође се сматра да су укрштене јунице или краве Ф1 генерације, између ангуса и холстеина, веома добре дојиље које су идеалне за систем крава – теле, а мушко потомство се тови и искоришћава за месо. Код Ангуса се мајчинске особине третирају као веома квалитетне у смислу доброг одгоја телади.

Оно што је велика предност код Ангус расе јесте могућност добре репродукције и товних особина у релативно скромним условима на травнатим површинама уз минимално ангажовање радне снаге и идеалан је за гајење у Србији.
Узгој на пашњацима је услов да се оствари добар профит. Ангус је управо таква раса, отпорна, захвална за узгој која даје месо најбољег квалитета. месо је прошарано масноћом – мраморасто. Такво месо је најтраженије у угоститељству.

Шанса је и узгој у органском начину узгоја јер потражња је у сталном успону

Izvor:Izvor:agroklub.rs

Ангус раса