Kod nas se sreće u jugoistočnoj Srbiji na planini Ostrozub gde joj je najseverozapadniji deo areala.

Lovor višnja (Prunus laurocerasus) Krupni zeleni listovi i tokom zime čine ovu biljku sve popularnijom. Brzog rasta, otporna i prilagodljiva, otporna na orezivanje, sve više se koristi za žive ograde. 

Ima nekoliko vrsta i razlikuju se, kako po obliku lista, tako i u visini rasta. U našim uslovima dostiže visinu od 1 do preko 4 metra. Niže vrste imaju list koji je izdužen i upadljiv beo cvet. Veći i okrugao list je na biljkama koje rastu više i one uglavnom ne cvetaju ili im je cvet neupadljiv.
Prirast tokom godine može biti pola metra do metar, ako se obezbede dobri uslovi.
Prihranjivanje se vrši krajem februara, u aprilu i početkom juna. Kasnije nije preporučljivo zbog mogućnosti izmrzavanja mladih izdanaka u jesen, usled ranih mrazeva.

Sade se u redu, na razmaku od 50 do 80 cm, u zavisnosti od željene visine i širine ograde.
Ne saditi cik-cak, zato što kasnije ograda postane jako široka i sneg je može lomiti. Biljke se moraju rezati i kao mlade, da bi ograda bila gusto formirana od zemlje. Orezuje se u proleće ili početkom jeseni.

Lovor višnja se koristi za pripremu lekova protiv bolova. Dejstvo pritiv bolova je zbog toga što sadrži amigdalin. Prilikom njegovog rastvaranja u crevima se odvaja jaka kiselina koja deluje protiv stresa.

Biljka blagotvorno deluje i kod bolova u želucu, crevima, kod žučne krize, grčeva u bubrezima, bolne menstruacije, hemoroida, gnojnih rana. Pomaže kod bolova u stomaku (bubrezima, žuči, čirevima, grčevima), kod suvog iritirajućeg kašlja, bolne menstruacije itd. Preporučuje se kod nesanice, pošto deluje kao lekovi za spavanje.

Ruska narodna medicina preporučuje kašu od plodova lovorvišnje kod stomačno-crevnih problema i nesanice. Smesa se prirpema tako što se 200 g plodova očisti od koštica, izgnječi viljuškom i pomeša sa malo šećera. Od kaše se uzima po jedna kašičica tri puta dnevno nakon jela.

Agroinfo.rs

Lovor višnja odgovarajuća za sađenje živih ograda