RATARSTVO

Зрно кукуруза је један жив организам, а да би се повећала његова вредност на тржишту, па и да би било безбедно за исхрану стоке, зна се, проценат влаге мора да буде низак.

Честа је појава да након жетве, њиве остану у непоромењеном стању до јесени када се врши основна обрада. Стручњаци саветују да након жетве треба "ољуштити" стрништа, како би унели органску материју и спречили исушивање земљишта. На њивама које су обрађиване месец дана након жетве, забележен је мањи принос наредног усева.

Узгој сточних житарица може бити профитабилна опција за ратаре и за све који имају стоку. У јесен се могу садити озима зоб, озима пшеница, озими јечам, озима раж и житарице тритикале. Које су то предности и мане озимих сточних житарица можете прочитати у овом чланку.

Некада се, пре десетка година, соја углавном сејала на 50 цм међуредног размака. Међутим последњих година трендови се мењају, па је тако са 50 цм ова култура почела да се сеје на 70 цм међуредног размака.

Узгој кукуруза шећерца у башти пружа задовољство свеже убраног куваног кукуруза, али проблеми током садње и узгоја могу да наштете усеву. Специфични услови гајења утичу на то како ће се добро развити кукуруз, укључујући величину и укус зрна. Зато је неопходно контролисати услове пре него што се посади прво семе у земљу.

Мирис кукуруза, печеног или куваног је један од сигурних знакова да се лето завршава а почиње јесен. Иако људи воле ову сезонску намирницу превасходно због укуса, кукуруз је богат хранљивим материјама и влакнима.

Амарант или штир је заборављена стара житарица која има високе хранљиве вредности. Јако је отпорна на болести и штеточине, на малој површини даје велике приносе и не захтева скупу технологију за узгој. Па, зашто је не бисмо гајили бар за наше потребе?

Гајењем сточног грашка у комбинацији са стрним житима повећава се садржај протеина и угљених хидрата.

Травњаке које сте већ посејали требало би и да добро нађубрите. Они се најчешће заснивају ван плодореда, на сиромашним, киселим, плићим и склетоидним земљиштима. Због тога се без ђубрења на њима не може организовати производња сточне хране.

После обављене основне обраде земљишта оранични слој земљишта још није доведен у стање које је повољно за сетву.

Соја у пострној сетви може донети род у просеку су 2 до 2,5 т/ха. Сеју се сорте кратке вегетације, 80-120 дана, односно сорте из “00“ и „000“ групе зрења.

Покорица се појављује након јаких киша на земљиштима са нестабилном структуром и мало органске материје и креча.

Грахорица, и озиме и јаре форме сеју се, углавном, у смешама са стрним житарицама. Значај крмних махунарки је вишеструк. Оне дају висок принос протеинске крме одличног квалитета.

Последица недостатка фосфора су слабе стабљике, ситни класови и ситно, плавозелено лишће са црвенкастим тачкама. Биогени елементи су хемијски елементи који улазе у састав ћелија живих бића.