VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Ukoliko ste ljubitelj vina, volite da probate nove ukuse i eksperimentišete, onda će ovaj kratak vodič kroz osnovne pojmove iz sveta vina obogatiti vaše znanje o ovom napitku i učiniti vas boljim poznavaocem.

Kako je kivi biljka penjačica, potrebno joj je pre ili odmah nakon sadnje postaviti armaturu od stupova i žice kao što to činimo kod podizanja vinograda.

Orezivanjem treba da se stvori takvo stablo koje će u punoj rodnosti moći da ponese težinu obrastajućeg drveta i roda, odnosno plodova, a da pri tom ne dođe do lomljenja ili jačeg povijanja celog stabla ili pojedinih skeletnih grana.

Iz Italije stiže vest da je ubrana trešnja koja je oborila sve rekorde. Plod trešnje je trenutno najteži na svetu i kao takav je upisan u Ginisovu knjigu rekorda.

Istorija srpskog vinogradarstva duža je od hiljadu godina.

Bakterijsko sušenje maline izaziva biljni patogen koji napada zasad maline, ulazi u biljku i razboljeva je. Simptomi se javljaju u proleće ili u jesen, naročito uz veliku primenu azotnih sredstava.

Trava u voćnjacima čuva vlagu i organske materije, sprečava eroziju zemljišta, olakšava rad mehanizacije. Osim otkosa, za malčiranje se može koristiti i seno, slama, kukuruzovina.

Šljivina osa izaziva crvljivost i opadanje zelenih plodova šljive. Postoje dve vrste, a obe su raširene svuda gde se gaji ova voćarska kultura.

Naša zemlja je bogata velikim brojem starih autohtonih sorti voća koje su se gajile ili se gaje na našem području od pradavnih vremena. Među kruškama, pored stare lubeničarke tj. bostanke, naš narod najviše je sadio staru dobru karamanku.

U Sevilji, gradu na jugu Španije, započeta je pilot šema upotrebe metana proizvedenog iz fermentisanog voća za proizvodnju čiste električne energije.

Iako je u ovoj zemlji zabeležen porast proizvodnje grožđa i jagoda, gajenje ovih kultura još uvek nije toliko rašireno u urbanim sredinama koliko bi moglo. Evo kako jedan Filipinac uspešno gaji jagode i grožđe u svom milionskom gradu.

Zaštitu voćaka od prouzrokovača bolesti i štetočina treba početi znatno ranije i to još u periodu mirovanja vegetacije.

Iako je uvreženo mišljenje da kupina nije podložna napadima bolesti i da je zato ne treba štititi od biljnih patogena, takvo uverenje je potpuno pogrešno. Kako i druge poljoprivredne kulture, tako i kupinu nažalost napadaju brojne štetočine sa kojima se proizvođači moraju boriti.

Evropska unija usvojila je najnoviji izveštaj o ostacima pesticida u hrani u EU. U 2019. godini analizirano je ukupno 96.302 uzorka, od čega je 96,1% spadalo u zakonski dozvoljene nivoe. Za 12.579 uzoraka analiziranih u okviru programa kontrole koji koordinira EU (EUCP), 98% je bilo u zakonskim granicama.