Kozarstvo je profitabilno, sve više ljudi želi da se bavi uzgojom koza u Srbiji

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Sve je veći broj kozara, ali i onih koji bi želeli da se bave tim poslom. Da li je stvarno toliko isplativo ili pak ljudi samo misle da je tako, još uvek je pitanje

Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kilograma sena i popije pet litara vode, a daje tri litra mleka.  Sada, kad je industrija onemoćala, ljudi se vraćaju selu i kozama. Kažu da je kozarstvo rentabilna proizvodnja, daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja. Ko gaji svega 10 koza mesečno može da zaradi platu bolju od prosečne u državi. A sve u prirodi – bez trke, nervoznih šefova, gužve u saobraćaju i  neizvesnosti.

Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza. To su neki učinili, a gaje uglavnom alpino rasu, jer je najotpornija i najproduktivnija. Neretko se i ljudi s fakultetskom diplomom prihvataju gajenja i muže koza.

 Na pitanje koliko od ovog posla može da se zaradi?   Litar kozjeg mleka je između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše.  Proizvodnja je rentabilna. Mala ulaganja, a solidna zarada. Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mleka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet meseci). Ako je cena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu. Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mleka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mleka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan. To je najmanje 2.000 dinara, dakle mesečno oko 60.000.

 Druga mogućnost je prerada mleka u kozji sir, što je takođe isplativo. Od 20 litara mleka za preradu dobije se tri kilograma sira i 15 litara surutke. Tada je mesečna zarada oko 85.000 dinara. U neka davna vremena, s početka pedesetih, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila pa su ih u ovo doba kod nas zamenile uvozne – alpska i sanska.

Kozarstvo u Srbiji je u punom uzletu. Svaki dan se javlja po neki novi kozar. Potražnja za kozama je velika, posebno za kvalitetnim priplodnim grlima. Ljudi su spremni da uče, spremni su da uzgajaju koze, spremni su da prerađuju mleko, prave sireve, jogurte I da nude građanima Srbije zdravu hranu.

 

Kozarstvo je profitabilno, sve više ljudi želi da se bavi uzgojom koza u Srbiji

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Nova vremena sa sobom donose i novu tehnologiju na svim poljima. Digitalno upravljanje farmama danas bi moglo da bude najvažnija poslovna odluka koju poljoprivrednik može da donese, jer pametne tehnologije pomažu uzgajivačima da uz najmanje troškova najviše proizvedu.

Na našim prostorima odavno je poznato da kozje mleko jača imunitet, ubrzava metabolizam i štiti kod mnobrojnih bolesti.

Voćarstvo je grana poljoprivrede koja je najisplativija, ali i u koju je potrebno najviše uložiti. Borovnica je poslednjih godina doživela veliku ekspanziju u našoj zemlji, a od ovog posla, ukoliko se obavlja kako treba, može vrlo lepo da živi jedna porodica.

Iako je kravlje mleko najzastupljenije i daleko više korišćeno od drugih vrsta, kozje mleko sadrži dragocene sastojke koji ljudima pomažu u ublažavanju problema sa stomakom i kod bronhitisa.

Stajski uzgoj podrazumeva držanje koza u staji tokom čitave godine. Omogućava primenu najsavremenijih tehnologija, mehanizacije i opreme

Kozje mleko i mlečni proizvodi veoma su zdravi i važni za adekvatno funkcionisanje organizma. Danas vam predstavljamo Murciano Granadina rasu koza koja je poreklom iz Španije.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета