Da bismo optimalno iskoristili travnjake za ispašu stoke, važno je unaprediti ih održavanjem i pravilnim korišćenjem, kako pre, tako i posle zime

Prvenstveno treba obići travnate površine, videti situaciju i započeti aktivnosti kako bi što pre poslužili svrsi. Mere nege uključuju odvodnjavanje suvišnih voda sa vlažnih i močvarnih travnjaka, uklanjanje kamenja, grmlja i drveća, ravnanje površine od krtičnjaka, aktivnosti divljači, ali i šteta uzrokovanih teškom mehanizacijom ili prevelikim pašnim opterećenjem po vlažnom tlu. 

Suviše vlažni nizijski travnjaci, posebno močvarni, imaju visoke prinose biomase, slabe hranidbene vrednosti za preživare. 

Profesor doktor Josip Leto upozorava da biljke močvarnih travnjaka sadrže silicijum dioksid (kvarc), koji može kod životinja da izazove upalu sluznice probavnog trakta. 

"Njihova poboljšanja su teška, složena i vrlo skupa. Nakon regulacije vodnog režima treba ih razorati i koristiti u određenom plodoredu, kako bi se razgradio sirovi humus. U protivnom, ako izostanu melioracije, primena samo mineralnih ili organskih đubriva, čime se često pokušava promeniti i poboljšati biljni pokrov, nema efekta". 

Nakon ove mere, potrebno je ukloniti suvišno grmlje i drveće što se obavlja barem jednom kosidbom godišnje budući da ovo rastinje smanjuje proizvodnu površinu. Za aktivnosti seče, krčenja i čupanja, a onda i uklanjanja drveća i grmlja, i na kraju zatrpavanja nastalih rupa, ravnanje, setvu i valjanje potrebna je mehanizacija. Ipak, podseća Leto, na pašnjacima treba ostaviti određeni broj drveća radi hlada koji će u letnjim mesecima štititi životinje. 

Ravnanje tla
Neravnine u zemljištu se javljaju nakon uklanjanja kamenja i rastinja, ali i prohoda divljači, najčešće divljih svinja. Tu su i krtičnjaci, preterano gaženje domaćih životinja, ali i promene uzrokovane sleganjem zemljišta, klizanjem terena, erozijom i transportnim sredstvima i mehanizacijom. 

"Na tim površinama dolazi do proređenja sklopa travnjaka i smanjivanja potencijalnog godišnjeg prinosa krme, a otežana je i primena redovnih agrotehničkih operacija kao što su đubrenje, kosidba, skupljanje biljne mase, utovar i transport", navodi Leto dodajući kako se manje neravnine mogu poravnati ručno, a veće mehanizacijom i to drljačama, frezama i slično.  Izravnane veće površine ravnice potrebno je zasejati odgovarajućim smesama trava i detelina i povaljati zbog sprečavanja erozije, pogotovo na nagnutim terenima. Ravnanje zemljišta i uklanjanje manjih neravnina kao i krtičnjaka, može obaviti i različitim tipovima drljača.

Drljanje se ne obavlja po mokrom tlu, nego treba sačekati da se ono dovoljno prosuši da mehanizacija ne napravi veće štete od koristi. Drljače mogu biti klasične klinaste, ali i specijalizovane za travnjake, sa zupcima u obliku noža ili pera, odnosno lančane.

Kalcizacija kiselih zemljišta
Problem u ispašama predstavljaju kisela zemljišta na kojima rastu niskoproduktivni travnjaci sa malim brojem kvalitetnih biljnih vrsta. Tu pomaže kalcizacija kojom popravljamo ovu pojavu, povećavamo plodnost zemljišta i omogućujemo rast kvalitetnije vegetacije. 

Ako travnjak nismo kalcizovali u jesen, posle prestanka korišćenja, rasipanjem krečnog materijala po površini, to se može učiniti i u rano proleće, odmah posle topljenja snega.

Đubrenje u proleće
Kada je reč o đubrenju, ovaj stručnjak pojašnjava da se u rano proleće koriste kompleksna N-P-K đubriva sa većim udelom P i K, na primer formulacija 7-20-30, 8-26-26 i slično. Okvirne su količine oko 300-500 kg/ha, a kretanjem vegetacije i posle otkosa koristi se najčešće KAN (npr. 150-250 kg/ha KAN). Ako koristimo zrelo stajsko đubrivo, ono se može primenjivati od 1. marta do 1. maja, kao i od 1. septembra do 1. decembra. Ukoliko zagoreli stajnjak koristimo na livadama u proleće, onda to treba da bude što ranije da se izbegne kontaminacija prvog otkosa, u početku vegetacije.

Leto podseća da potrebnu energiju za rast, biljke crpe iz sunčeve energije u procesu fotosinteze koja se odvija u zelenom lišću. Biljka brzo pretvara tu energiju u ugljenohidrate koje koristi za rast, a deo skladišti u koren. Kad biljke dostignu visinu 10-20 cm (niske trave i mahunarke 10-15 cm, a visoke 15-20) sposobne su da u procesu fotosinteze stvore dovoljno energije za rast plus dodatne ugljenohidrate za skladištenje. 

Kod organizovanja ispaše u proleće važno pustiti travnjak da se dovoljno oporavi od zime, jer će ga prerana ispaša dodatno iscrpiti i na kraju prorediti. Optimalna visina travnjaka za početak ispaše je 15-20 cm u pregonskom (rotacionom) sistemu ispaše. Prekinuti ga treba na visini pet do 10 cm. Ako napasamo kontinuiranim sistemom, većim delom ili kroz čitavu sezonu paše, važno je travnjak stalno održavati na visini sedam do 10 cm.

Izvor:agroklub.rs

Šta je potrebno obaviti na pašnjacima pre prolećne ispaše?