Leblebija se koristi za pripremu variva, a od sušene leblebije se pravi brašno, koje se može koristiti za zapršku u jelima ili za izradu namaza.

Leblebija (lat. Cicer arietinum) sadrži preko 20% belančevina, pa se može koristiti u ishrani kao zamena za meso, sa tom razlikom što koristeći leblebiju u ishrani dobijamo i biljne proteine, što nije slučaj sa mesom. Koren leblebije je vretenastog oblika, razgranat i može prodreti i do 1 m u dubinu zemlje. Čak 40 - 50% ukupne mase korena leblebije se nalazi dublje od 20 cm zemljišta, što joj omogućava dobro snabdevanje hranljivim materijama i vodom.

Stablo leblebije pri kraju vegetacije odrveni, a može porasti od 30 - 80 cm. Listovi su perasti, a grančice i mahune su prekrivene sitnim dlačicama. Cvetovi su leptirastog oblika, a mogu biti bele ili ružičaste boje. Seme može biti braon, žute, zelene ili crne boje.

Zrna koja se koriste u ishrani ljudi mogu biti bele, žuto-roze i svetlo žute boje, dok se zrna leblebije tamne boje koriste za prehranu životinja, jer imaju povišen sadržaj proteina. Crna leblebija se najviše koristi u indijskoh kuhinji. Glavne sorte leblebije su desi i kabuli.

Desi sortu je najpogodnije gajiti na aridnim zemljištima, i veoma dobro reaguje na klimatkse promene.Sorta leblebije desi ima male semenke svetlobraon, crne ili zelene boje. Uglavnom uspeva u tropskom pojasu i najviše se uzgaja u Indiji, Meksiku, Iranu i istočnoj Africi. Najviše se koristi za pripremu indijskih jela, ali i za proizvonju brašna, kada se odstrani ljuska.

Sorta leblebije kabuli, za razliku od sorte desi, ima velike semenke kremasto bele boje i mnogo je veća od nje. Kabuli sorta uspeva u pojasu umerene klime, a najviše se uzgaja u mediteranskim zemljama, Inidiji, Južnoj Americi i Afganistanu. U našim predelima se sadi desi sorta leblebije, zbog svoje otpornosi na klimatkse promene, sušu i štetočine. Sve više proizvođača pribegavaju organskoj proizvodnji leblebije.

Uzgoj leblebije je veoma sličaj uzgoju soje. Leblebija je biljna vrsta koja je veoma otporna na klimatske promene. Tokom klijanja seme leblebije mora imati dovoljno vode, međutim jako je otporna na sušu i temperaturne razlike.

Plodored
Najbolje predkulture leblebiji su kulture koje se sade na većem međurenom razmaku, koje se još nazivaju i okopavine, a tu spadaju krompir, šećerna repa, duvan, suncokret, soja i kukuruz. Posle leblebije je najbolje saditi strne žitarice, kao što su pšenica, raž, ječam ili ovas. 

Zalivanje

Potrebno je redovno zalivanje tokom cvetanja i formiranja mahuna. Izbegavajte zalivanje iznad biljke zbog čega cveće i mahune mogu otpasti. Takođe je potrebno malčiranje kada se vreme zagreje radi očuvanja vlage u tlu.

Đubrenje

Prilikom jesenje obrade zemljišta potrebno je zemlju nađubriti stajskim đubrivom, a nakon toga oranjem obraditi površinu zemlje. Neke preporuke su da se đubri sa oko 30 kg / ha azota, 25 - 35 kg / ha kalijuma i 50 - 90 kg / ha fosfora, međutim količina pobrojanih đubriva zavisi i utvrđuje se analziom zemljišta.

Zemljište

Leblebiju je najbolje saditi na zemljištima tipa livadske crnice ili černozema, što predstavlja izuzetno plodno zemljište. Takođe ju je moguće saditi na blago kiselim zemljištim.

Vreme sadnje

Leblebija se pretežno gaji u mediteraskim područjima, gde se seje od kasne jeseni do ranog proleća. Ova biljna vrsta klija pri niskim temperaturama i veoma dobro podnosi mrazeve. U našim, kontinentalnim predelima, leblebija se seje sredinom aprila, najkasnije do početka maja, a rod stiže od 100 - 110 dana nakon setve. Leblebija se uzgaja na otvorenom, u periodu od početka aprila pa narednih 100 - 110 dana, u zavisnosti od sorte i perioda sazrevanja, kao i od toga u kom period je posejano seme. Najbolje je setvu obaviti u drugoj polovini meseca aprila, pritom poštujući preporuke proizvođača semena. Najbolje je neeksperimentisati sa načinom sadnje i ispoštovati procedure sadnje mahunarki.

Leblebija je biljka koja nije podložna boletima, naročito je otporna na našim područjima. Najčešće je mogu napasti lisne vaši koje neće bitno uticati na usev, ali mogu uzrokovati deformaciju biljaka.

Uzgoj LEBLEBIJA i glavne sorte