Poljoprivrednci na početku smo još jedne poljoprivredne sezone. Kao i svake godine proizvodnja će biti neizvesna. Aktuelnosti na Srpskim njivama

Da li ćemo zaraditi i koliko zavisi od mnogih faktora. Naš zadatak je da učinimo sve što je do nas i da se potrudimo da sve operacije obavimo maksimalno kvalitetno i pravovremeno.

Po vremenskoj prognozi nam predstoji šarolik period, tj. smena kiše i sunca. Zato moramo biti skoncentrisani da iskoristimo svaki povoljan  momenat, tj. dan bez kiše i budemo u njivi. Tereni koji su peskoviti i lakšeg mehaničkog sastava mogu se lakše pripremiti za setvu i u njihovom slučaju ne treba čekati. Niži tereni i tereni težeg mehaničkog sastava su složeniji za pripremu tako da se kod njih treba više voditi računa. Parcele u depresijama i težeg sastava su vlažnije, pa ranim ulaskom u njivu možemo napraviti veću štetu nego korist. Ranim ulaskom u takve njive možemo sabiti zemljište u koje se kasnije neće moći kvalitetno obaviti setva. Seme neće moći da se uloži na potrebnu dubinu, a u najgorim slučajevima će ostati na površini. Takođe, tada će se znatno smanjiti vodopropusnost i usled većih padavina će doći do zabarivanja i pojave velikih vodoležina što je izuzetno nepovoljno za proizvodnju.

Nije dovoljno da se samo površinski sloj zemljišta prosuši da bi pribegli predsetvenoj pripremi već da se prosuši zemljište do dubine do koje prodiru radni organi mašina za predsetvenu pripremu.

Kako je u praksi najbolje u odrediti najpovoljniji momenat za predsetvenu pripremu?

Tako što se rukom zahvati zemljište i stisne u pesnicu. Ukoliko se od zemljišta formira sabijena loptica to je znak da je još rano za ulazak u njivu. Međutim, ukoliko zemljište stisnemo u pesnicu i ono ostane rastresito to je pravi i pogodan momenat za radove. U tom slučaju, dragi poljoprivrednici, juriš u njivu!

Pre predsetve pripreme zemljišta neophodno je pođubriti njivu. To đubrenje se zove startno đubrenje i podrazumeva da smo u jesen pre osnovne obrade zemljišta  obavili osnovno đubrenje. U proleće se unose đubriva koja u svom sastavu imaju azot u lako pristupačom obliku. Ta đubriva su KAN, AN, SAN, UREA. Vrsta i količina primenjenog đubriva zavisi od planiranog useva, planiranog prinosa i đubrenja predhodnog useva. Međutim, najbolji način da se odredi potrebna količina i vrste hraniva je hemijska analiza zemljišta. To se čini tako što se na više mesta na parceli uzme neka količina zemlje sa dubine 20-30 cm. Svi uzorci se stave u kesu i taj uzorak se izmeša i odnese u laboratoriju. Rezultati  laboratorijske analize se uporede sa potrebama planirane kulture koju čemo sejati. Kukuruz se u proleće đubri sa 120-160 kg/ha čistog azota, suncokret sa 80-120 kh/ha čistog azota.

Nakon osnovnog đubrenja se vrši predsetvena priprema, a zatim setva. Šećerna repa je u većem delu već posejana, može da se počne sa setvom soje, a i kukuruza. Kod određivanja vremena setve bitna je temperatura sloja zemljišta u koji treba da dođe seme. Optimalna temperatura za brzo klijanje i nicanje kukuruza i suncokreta je 15-20 stepeni C, a soje 20-25 stepeni C. Međutim, u praksi se setva obavlja i pri nižim temperaturama, jer su sorte i hibridi otporni na niže temperature, a i na seme su naneti neki insekticidi koji ih štite od žičnjaka. 

Poštovane kolege poljoprivrednici ne zaboravite da nakon setve obavite tretiranje u svrhu zaštite useva od korova!

Redakcija Agroinfo.rs

Šta se radi na poljoprivrednoj estradi: Aktuelnosti na Srpskim njivama