Bodorka (lat. Rutilus rutilus) ili žutooka, zlatnooka, grunec, kako je još zovu je jedna od retkih naših riba koju je teško zameniti drugom vrstom, jer je prepoznajemo po narandžastim očima. Ovo je slatkovodna riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana.

Bodorka se smatra redovnim stanovnikom svih slatkih voda, u nekim vodama je najmnogobrojnija vrsta ribe. Vrlo je prilagodljiva pa opstaje u svim rečicama, potocima, mrtvajama, ali i u velikim rekama i (čak i u akumulacionim) jezerima. Sjajno mesto za prolećno hvatanje bodorke čine zalivi i unutrašnje strane kamenjara, gde voda sporo teče, toplija je, zaštićena kamenjem i ne previše duboka. Ova mesta nude odlično, uzbudljivo pecaroško iskustvo kada je u pitanju ova vrsta ribe. S obzirom na to da ove ribe plivaju u jatu, jednom kad ih pronađemo, dobar ulov je zagarantovan. Sa padom temperature rastu šanse da se uhvate veći primerci, pre svega zimi - oko podneva. Strmije obale sa dubljom vodom u kojoj ima dosta sitnijeg granja i panjeva, obasjane veći deo dana suncem, su prava mesta za zimski lov bodorke.

Opis i građa

Bodorka je karakteristična po krupnoj i srebrnastoj krljušti koja se lako čisti i koje ima 42 do 45 komada po uzdužnoj brazdi (koja je jako naglašena). Peraja su joj žuta, zavisno od temperature vode, kada prelazi u narandžasto-crvenu boju, pogotovo u zimskim uslovima kada je voda hladnija, dok joj je oko zlatno-žute boje sa karakterističnom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potiče jedan od naziva, zlatooka. Iris oka je crven. Trbušna i analna peraja su ponekad žuto-narandžaste boje, a ostala uglavnom sivosmeđa. Telo bodorke je lagano spljošteno bočno, ali je produženo. Leđa su joj crnkasta sa plavim ili zelenkastim odsjajem. Bokovi su sivosrebrnasti. Leđno i repno peraje su zelenkasto-sivi sa crvenkastim prelivom. Grudna peraja su bledožućkasta, a trbušna crvena. Leđno peraje se nalazi uspravno nad trbušnim perajima. To su boje obične rečne bodorke kojih ima nekoliko varijeteta u zavisnosti od uzrasta i okoline u kojoj živi. Vrlo je slična crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teško razlikuju. Može da dostigne masu do jednog kilograma, ali se uglavnom lovi ona sitnija. Živi u jatima. U većini slučajeva, ne prelazi dužinu od 30 cm i masu od 600 g. Veći primerci su izuzetno retki. Postoje brojni hibridi bodorke sa deverikom, ili crvenperkom, a morfologija se kod njih znatno razlikuje.

Razmnožavanje

Bodorka se mresti u periodu od aprila do maja kad temperatura vode dostigne petnaestak i više stepeni i kada počne razvoj podvodne vegetacije. Njeno mrešćenje je uslovljeno upravo travnatim dnom gde polaže ikru. Mresti se u priobalnom pojasu na malim dubinama, ne dubljim od jednog mestra. Ženka bodorke polaže i do 100.000 komada ikre, a kad je godina pogodna i jako topla, mresti se i po dva ili čak tri puta. Kao jatna riba, svoju doslednost i privrženost jatu zadržava čak i u dane mresta. Naime, sve ženke ove vrste polažu ikru u isto vreme i na istom mestu lepeći je za travu. Desetak dana, a najkasnije do dve nedelje posle polaganja ikre, izleže se mlađ. Ova vrsta ribe raste i dostiže polnu zrelost vrlo sporo, tako da bi trebalo sačekati i po tri ili čak četiri godine da bi bodorka počela da se mresti, a sve u zavisnosti od područja, temperature vode i količine prirodne hrane.

Saveti za pecanje

U letnjim danima, kad temperatura vode prelazi 30 stepeni, veći, čak i kapitalni primerci, mogu se uloviti mušičarenjem na večtačku mušicu na samoj površini vode, i to među biljnom vegetacijom i vodenom trskom. Bodorka se, međutim, peca uglavnom na plovak, a ređe dubinskim sistemom. Ova vrsta ribe najbolje radi u rano proleće, kad se ostale ribe bude iz zimskog sna i kad su okupirane mrestom i produžetkom vrste. Bodorka, čak i tada tokom mresta, konstantno uzima hranu, pa se u tim periodima godine najbolje i peca, a neretko se dešava da zbog toga stomak upecane ženke bude pun ikre. Traži se na rubu vodene vegetacije u priobalnom delu i idealna je riba za početnike u ovom sportu.

Pošto je jako osetljiva na promenu vremena, tada uopšte ne grize, pa ćete uzalud pokušavati da je ulovite. Međutim, kad je vreme stabilno, a prehrana dovoljno dobra da se primami jato, te kad dobro podestite dubinu, verovatno ćete imati dobar ulov.

Bodorka se peca kao i belica na ultra fini pribor. Teleskopski štap dužine 4-5 m bez sprovodnika apsolutno ispunjava kriterijume za pecanje ove vrste ribe. Za pecanje na nepristupačnim terenima sa strme obale ili ispod drveća, naravno, potreban je kraći štap. Plovak bi trebalo da bude vretenastog oblika, što je moguće lakši, koji se lako potapa, jer bodorka ne trpi otpor i čim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Idealan plovak je od 0,5 grama i trebalo bi da bude podešen tako da iz vode viri samo antena plovka. Udicu veličine od 18 do 14 (u zavisnosti od tipa udice) trebalo bi vezati na najlon debljine 0,12 mm, a ne deblji od 0,14 mm sa predvezom 0,10 -0,12 mm u zavisnosti od debljine osnovnog najlona.

Bodorka posebno voli mamac koji se mrda, stoga je svakako vredno s vremena na vreme sa štapom promrdati plovak. U hladnoj vodi uvek je bolje koristiti mamac životinjskog porekla, pored crvića koji se najčešće koriste i od kojih je dovoljno na udicu staviti svega jedan ili dva, tu su i pinkii i gliste, kao i larve komaraca koje su apsolutni favoriti. Iskustvo je pokazalo da se u toplijim vodama mogu koristiti i hleb, kukuruz, seme konoplje. Privlačnost hrane možemo povećati ukoliko ovome dodamo mamac životinjskog porekla. Poznato je da je omiljeno “jelo” bodorki upravo seme konoplje. Dobru hranu za bodorke svakako možemo pronaći na policama prodavnica ribolovačke opreme, ali istu možemo i sami napraviti dodavanjem hrane životinjskog porekla natopljenom hlebu, na primer. U hladnoj vodi, arome mogu uvećati efekat hrane za ribe. Važno je zapamtiti da u rano proleće količina hrane ne treba da bude velika, a i nju je potrebno u manjim količinama ubacivati u vodu.

Agroinfo.rs

Bodorka: Zlatnooka riba koja najviše voli da „jede“ seme konoplje