Буква, као најзначајнија дрвенаста врста у Србији, расте на различитим надморским висинама. Србија је поднела своју листу на којој се налази 11 букових резервата, за наредно проширење УНЕСЦО светске природне баштине.

У просторијама Института за екологију у Клагенфурту одржан је технички састанак на тему трећег по реду проширења серијског добра УНЕСЦО светске природне баштине, под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и осталих делова Европе“. Састанку су присуствовале представнице Завода за заштиту природе Србије, Ивана Јовановић и Биљана Крстески.

Институт за екологију у Клагенфурту је партнер у процесу координације наредног проширења овог природног добра.

Иако је координација управљања оваквим прекограничним добром, које обухвата велики број земаља, велики изазов, такође је и велика шанса за сарадњу и размену знања широм Европе, и представља један од најиновативнијих пројеката заштите природе.

Србија је у фебруару 2018. године поднела своју тентативну листу (попис подручја) за наредно проширење на којој се налази 11 букових резервата.
Одабир компоненти за додавање на тентативну листу првенствено је вршен на основу старости, односно дужине трајања строге заштите ових шумских резервата (већина је строго заштићена већ више од пола века) и карактеристичности шумских заједница (биљних асоцијација). Неке од ових шумских заједница јесу реликтног карактера са ендемо-реликтним врстама, које су од значаја за заштиту, на различитим су подлогама, надморским висинама, нагибима и експозицијама.

Што боље представљање диверзитета српских букових шума био је циљ одабира ових резервата, будући да букове шуме чине око 50 одсто свих шумских површина у нашој земљи.

Буква, као најзначајнија дрвенаста врста у Србији, настањује изузетно широк висински дијапазон од готово 2000м, а најзначајнија је едификаторска врста шума планинског вегетацијског појаса, и углавном се може наћи на надморским висинама изнад 800 метара.

За сада су једино Швајцарска, Пољска, Црна Гора и Србија поднеле своје тентативне листе за наредно проширење овог серијског добра.

Жиреви су недовољно искоришћени плодови шуме

Наредно проширење се планира за јул 2021. године. На састанку је наглашено да ће ово проширење бити последње, након чега ће фокус бити на организацији синхронизованог управљања овим серијским, прекограничним добром.

 Izvor: agromedia.rs

Српска буква на УНЕСЦО листи светске природне баштине