Гуске правилан смештај – Да ли сте пробали паштету од гушчије џигерице ? Кажу признати кувари да је она из раја изашла као храна за богове. Код нас тов гусаканије интензивно заступљен – кривацје мањак информација и услови за излазак на тржиште. Што је скупо то и вреди кажу многи – паштета од гушчије џигерице је сигурно вредна. Како почети , како постићи да Вам труд и новац буде враћен ? Прочитајте чланак аутора Јакшић Косовке из ПССС Србије и крените.

У тову патака и гусака, слично као и у тову пилића, користе се три система или начина држања:
- подни,
- батеријски и
- екстензивни.
Поред тога користи се и комбинација подног и екстензивног система у виду полуинтензивног система.

Подни систем се најчешће примењује у првој фази това, када је пачићима и гушчићима потребно загревање. У интензивној производњи, а често и у производњи са малим јатима на окућници, примењује се до краја това. Подразумева држање пловуша на бетонском (ређе земљаном) пгускеоду који је покривен простирком. Ако се на газдинству за држање пловуша користе већ постојеће просторије или објекти, подови могу бити и другачији (цигла, даска и сл.)

Са обзиром на то

да пловуше захтевају доста воде и често је у знатној мери расипају, па тако влаже простирку, део пода, а понекад и цела његова површина, покривена је пластичном или дрвеном решетком, односно жичаном мрежом. У првим данима гајења младунаца ова решетка или мрежа покрива се папиром, пластичном фолијом или неком врстом тканине.

Гуске правилан смештај и начини исхране
Батеријски систем ретко се користи у производњи на великим индустријским фармама, углавном због високих трошкова улагања у батерије и могућих озледа пловуша, које им значајно смањују вредност. Међутим у првој фази гајења младунаца уз загревање, или на крају това одраслих грла, поготову у тову на масну јетру, батеријски систем је често прикладан, оправдан и коришћен, јер омогућава да се у ску?еном простору држи знатно већи број пловуша него на поду. Код нас се користе и батерије или кавези направљени по методи “уради сам”, од дрвета и жичане мреже, а понекад израђени и од старих металних кревета или других делова искоришћеног и расходованог намештаја.

Екстензивни (пашњачки) систем подразумева гајењпачићие патака и гусака на традиционалан, стрински и “природан” начин , на испусту обраслом зеленим биљкама (пашњаку, ливади, утрини) и на доступним воденим површинама ( реке, канали, баре, рибњаци ). У заиста старинском виду користе се у топлијој сезони (од пролећа до јесени) у понеким сеоским двориштима и на салашима са малим јатима пачића и гушчића које изводе и првих недеља воде квочке (расквоцане кокоши, ћурке или гуске) .

Полуинтензивни систем подразумева комбиновано коришћење подног система и ограничене површине испуста. Примењују га произвођачи који поседују мања имања, па су принуђени да за патке и гуске одреде мање испусте.

ИСХРАНА ГУСАКА

Гуске су веома издржљиве и високо отпорне на различите болести. Као изразито пашна животиња гуска може живети готово искључиво од добре паше. Захваљујући овоме, у току летњег периода исхрана гусака се може заснивати на паши уз додатак мање количине смеше концентрата на бази житарица ( јечам, овас, кукуруз), чија количина зависи од количине и квалитета паше. Треба водити рачуна да висина биљака не прелази 8-10 цм. Исхрана је потпунија ако је зелена маса састављена од слатких трава и легуминоза.

Исхрана гусака носиља – Гуске имају сезонско ношење, које се одвија у току зимског периода (фебруар – април ). Потребе гусака у време ношења и лежења јаја су повећане и треба их хранити смешама концентрата за кокоши носиље. Од исхране гусака у овом периоду зависи каснија носивост и квалитет јаја. Исхрану гусака које не носе јаја треба заснивати, углавном на паши, уз мањи додатак зрнастих хранива. Дневна количина концентрата по једној гуски треба да се креће од 100 до 150 грама.

Исхрана гушчића– у првим недељама живота неопходно је ускладити са интензитетом пораста. У току првих 60 дана достижу телесну масу од 3,0-3,5 кг. За исхрану гушчића у прве 3 недеље треба користити смеше концентрата за ћуриће, са око 18% сирових протеина. У старости од 3 до 6 недеља гушчиће треба хранити смешом концентрата са садржајем протеина од око 16%. Уз постепено привикавање на пашу, гушчићи са 8 недеља старости могу подмиривати највећи део својих потреба са пашом. У првим данима живота због интензивног пораста препоручује се што чешћа исхрана гушчића (5-6 пута у току дана). Брашнасту храну треба квасиити са водом. Пелетирана храна је у предности над брашнастом. За интензиван тов гушчића препоручује се употреба комплетних смеша концентрата (гушчићи већ са 7 недеља старости могу остварити телесну масу од 4 до 4,5 кг.

Тов гусака – може се поделити у два периода.

У току првог периода гуске се држе на пашњаку и хране зеленом храном.

У другом периоду се постепено прелази на исхрану смешама концентрата. У последњих 30 дана това хране се са смешом по вољи. Тов младих гусака се завршава у старости од око 8 месеци. Да би животиње конзумирале што већу количину хране, натопљеном зрну од кукуруза се додаје мала коли?ина масти и соли. На почетку това гуске могу у току једног дана конзумирати 200-300 г кукуруза, док касније ова количина достиже и до 1.000 грама. У овако товљених гусака може се достићи тежина јетре од око 700 до 1000 грама (масна јетра је веома вредан и цењен производ у исхрани људи).

 agroinfotel.net / Kosovka Jakšić

Гуске правилан смештај и начини исхране