STOČARSTVO

Мужа малих преживара, оваца и коза, од великог је економског значаја у многим крајевима света.

Афричка куга свиња је опасна заразна болест домаћих и дивљих свиња која се не лечи. Будимо опрезни!

Пастрмка доноси профит. Србија има велики потенцијал за развој рибарства. Ова производња би се успешно могла организовати у скоро свим деловима наше земље. Бројне су реке, вештачке акомулације, језера, планински потоци, извори, баре, мочваре, ритови, који се могу искористити за организовање ове изузетно профитабилне производње.

Није лако када овце почну да се јагње. На младим сточарима је да збрину јагњад на прави начин и одгаје их. Стручњаци кажу да је првих шест месеци од пресудне важности.

Покрет из Шапца “Иницијатива село-град” тражи оставку министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислава Недимовића, јер су, како кажу, незадовољни неповољном откупном ценом свиња и начином доделе субвенција и подстицаја.

Нови пестициди направљени да замене неоникотиноиде можда су исто тако опасни по пчеле, упозоравају истраживачи. Експерименти су показали да нови инсектициди на бази сулфоксимина (sulfoximine) угрожавају репродукцију бумбара и брзину којом колоније расту.

Четврта "Бановачка бућка" била је богата уловом.

Изглед длаке и коже одаје здравствено стање крава. На која места треба обратити пажњу, који су први знаци болести који су могу уочити на овај начин, али и како длаку и кожу код животиња треба неговати, говори Виолета Петровић- Луковић из Крагујевца, саветник за сточарство.

Пчеларство је све популарнија и све уноснија пољопривредна грана. Врло је могуће да неко од наших читалаца размишља да почне да се њоме бави.

После последње велике заплене шверцованог меса – 23 тоне бразилске јунетине са истеклим роком трајања, поново је у јавности актуелизовано питање какво месо једемо, као и да ли је здравствено безбедно уједно и квалитетно.

Након што се навикну на власника, говеда постају нежна и послушна.

Постоји сумња да се у Кини повећава производња замена меда из различитих сирупа и да ова земља сноси велики део кривице због чињенице да је мед постао један од најчешће фалсификованих производа.

После прашења, крмаче су најпре узнемирене. Оне често устају и лежу, не дају прасићима да сисају, гњече их и углавном леже на стомаку. Сам чин напада на прасад дешава се изненада, уз цикање. Недуго потом, крмаче се смирују, леже незаинтересоване за околину и углавном прихватају прасад у току тог дана или сутрадан.

Као и код људи у летњим месецима, тако и код животиња, топлотни удар није реткост. До топлотног удара (Хyпертхермиа) долази при високој спољашњој температури, великој влажности ваздуха и неадекватној вентилацији, када организам животиње својим терморегулационим механизмима није у стању да одговори, те ослободи вишак топлотне енергије.