VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Kupinа je višegodišnjа biljkа penjаčicа, grmolikog oblikа, kojа pripаdа porodici ružа

Poreklom dolazi sa dalekog istoka Azije i tamo je autohtona vrsta, u pitanju je stara sorta voća.

Srbija je jedna od vodećih svetskih zemalja po proizvodnji šljive. Jedan od najčešćih i najkvalitetnijih proizvoda koji se dobija njenom preradom je svakako nadaleko čuvena rakija šljivovica.

Vino, popularno nazvano „Nektar Bogova“ je alkoholno piće koje se dobija složenim procesom, a počinje fermentacijom grožđa da bi na kraju odležavalo u posebnim buradima ili drugim specifičnim uslovima kako bi se dobio željeni kvalitet, ukus, miris, aroma, boja. Razlikujemo crne i bele sorte grožđa od kojih se pravi crveno, belo ili roze vino.

Stone sorte vinove loze koriste se za konzumiranje u svežem stanju ili prerađene sušenjem, konzerviranjem i slično. Neke od sorti mogu se koristiti i za pravljenje vina. U nastavku teksta vam predstavljamo neke od stonih sorti koje su najprijatnije za ovakav način upotrebe.

Prodavnice i pijace su prepune ovog voća, sezona mandarina je uveliko u toku i trebalo bi to iskoristiti.

Da biste posadili tropsko voće ananas nije vam potrebno neko posebno seme, vec običan ananas iz prodavnice.

Reč somelije (franc. Sommelier) potiče iz francuskog jezika, a doslovan prevod bi bio "osoba koja brine o vinu“.

Na plodnoj moravskoj zemlji rađa najbolja kajsija i iako je neizvesna proizvodnja, voćari čačanskog kraja ne odustaju od ove voćke.

Pre prihrane u rano proleće potrebno je ukloniti sav korov oko grmlja i rahliti tlo do dubine od 10 cm, tako da vazduh može bolje doći do korena. Takođe bi trebalo da isečete donje izdanke.

Istorija srpskog vinogradarstva duža je od hiljadu godina, a gde je sve počelo i ko je načinio pionirski korak u razvoju vinskog turizma možete pročitati u nastavku teksta…

Da bi se voćke pravilno razvijale, redovno rađale i duže živele, treba zemljište pažljivo pripremiti. Priprema zemljišta bi se uglavnom sastojala u čišćenju terena, ravnjanju, meliorisanju i rigolovanju.

Kada govorimo o rezidbi maslina kao agrotehničkom zahvatu kojim regulišemo rast i rodnost, bitno je razlikovati rezidbu kad je biljka suva, koja se sprovodi krajem zime ili početkom proleća kada prestane opasnost od niskih temperatura, te rezidbu u zeleno, koja se sprovodi u proletno-letnom periodu.

Širom Srbije u voćnjacima je u toku zimska rezidba. Taj posao je dobro plaćen, ali stručnih i iskusnih rezača u čačanskom kraju ima veoma malo.