ZEMLJORADNJA

Захтева топлу и влажну климу и индиректну светлост. После цветања често пропада. Не подноси ниске температуре или струјање хладног ваздуха.

Лигуструм вулгаре је самоникла врста, с крутим усправним растом. Ова врста је врло добра за резане живице, које остају релативно дуго ниске. Лигуструм је скроман у односу на земљиште. За густу живицу мора се годишње најмање два пута орезивати и то у пролеће и у јесен. Размножава се врло лако зеленим резницама.

Рано пролеће право је време за дељење корена рабарбаре и садњу. Дељењем корена подстиче се стварање већег броја изданака и повећава се принос лисних дршки које се користе у гастрономији.

Шпаргла је сезонско поврће и њени изданци се беру у у мају и јуну. У Европи се више цени бела шпаргла, иако зелена има бољу хранидбену вредност. Специфични мирис и укус потиче од етеричних уља, тирозина и метилмеркаптана, гликозида, јантарне и аспарагинске киселине, аргинина, холина, сапонина и флавоноида. Шпаргла се цени као дијетално поврће нарочито за дијабетичаре.

Народна имена: царев цвет, малвароза, рдечи слез, слезовина, Трандафил, баштенски слез Трандавиље је пореклом из Грчке и Мале Азије. Са овог подручја се раширило по целој Европи, јер су га због лепог изгледа и лепе боје цветова почели радо гајити по баштама.

Оскоруша (синоними: Скорш, Оскорш, Скурш, Скруш, Скоруша) – латинског имена Сорбус доместица, код нас је врло ретко дрво. Та воћна врста полако изумире, јер се у природи тешко размножава. Дрво је изванредно тврдо и жилаво, па су га наши преци употребљавали за израду разних точкова и зупчаника за водене млинове, за израду окретних оси.

Јагорчевина је биљка брдских и планинских подручја. Врло је распрострањена у Европи, нарочито на Балкану.

Чубар је једногодишња биљка из фамилије Ламиацеае. У слободној природи расте на каменитим и шљунковитим падинама у источном Средоземљу. Има жбунаст изглед, врло је разграната и расте у висину 30-40 cm. Листови су ситни и дугуљасти. У пазуху листова се јављају ситни цветови љубичасте, розе или беле боје.

Тушт је ниска, полегла по земљи разграната биљка. Многи је сматрају за коров иако је још од од давнина позната као јестива, чак лековита биљка. Користила се још у време старих Грка и Римљана за исхрану.

Ориганум херацлеотицум У Србији има више врста овог рода, од који је најпознатија Вранилова трава (O. вулгаре). Ова врста се користи као лековити чај или као напитак. Оригано је веома цењена зачинска, мирисна и лековита биљка у земљама Медитерана.

Сушење је један од најстаријих начина конзервирања, односно прераде свежег биљног материјала. Користи се врло често као главни начин обраде, после скупљања или његове производње у пољу, ради смањивања влаге у убраним биљним деловима на ниво који обезбеђује несметано чување, односно манипулацију до коначне употребе.

АРМИЛЛАРИА МЕЛЛЕА

Латински назив ове гљиве, Ентолома долази од старогрчке ријечи ентос, што значи унутарњи и ријечи лома, што значи руб, као асоцијација на повијени руб клобука што је случај с више врста унутар рода. Назив цлyпеатум латинског је поријекла и значи попут округлог штита.

Висок садржај протеина и ниска калорична вредност јесу главни разлози хранљивости гљива. Разликују се од биљака, јер садрже све есенцијалне аминокиселине потребне за људски организам, а исто тако разликују се од животињских намирница, јер садрже минималне количине липида.