ZEMLJORADNJA

Mnoge biljke vole sunčevu svetlost koja im pogoduje i omogućava im da bolje rastu i razvijaju se. Međutim, ima i onih kojima više pogoduje senka i zaklonjeno mesto. Predstavljamo vam pet biljaka koje vole zasenu i nisu zahtevne za održavanje.

Trava u voćnjacima čuva vlagu i organske materije, sprečava eroziju zemljišta, olakšava rad mehanizacije. Osim otkosa, za malčiranje se može koristiti i seno, slama, kukuruzovina.

Redovna rezidba stabala i grmlja može povećati snagu biljaka, poboljšati proizvodnju voća ili cveća i odbiti bolesti. Međutim, potrebno je znati na koji način je najbolje obaviti orezivanje i koje greške ne bi trebalo praviti.

Jedna od najpopularnijih četinara koje se mogu naći u većini vrtova su Thuje ili tuja.

Postoji mnogo vrsta irgija, mada je njihov broj teško proceniti. Razlog tome je što postoji previše sličnosti između njih i ukrštanja mnogih vrsta među sobom. Dve sorte su najpopularnije : horizontalna i sjajna.

Obično se gaji za srebrnaste, providne mahunarke nalik novčiću koje se koriste u aranžmanima sa osušenim cvećem.

Hibiskus se ne mora gajiti kao sobna biljka samo u hladnim krajevima, već i u toplijim. Kao i sve druge sobne cvetnice, kućni hibiskus zahteva samo nekoliko stvari koje treba da upamtite ako želite da vaš hibiskus buja i cveta u kući

Predstavlja pravu egzotičnu biljku koja raste u tropskim prašumama Centralne i Južne Amerike. Dok se u ostalim krajevima gaji isključivo u zatvorenim prostorijama, tj. kao saksijsko cveće za vaš dom.

Šljivina osa izaziva crvljivost i opadanje zelenih plodova šljive. Postoje dve vrste, a obe su raširene svuda gde se gaji ova voćarska kultura.

Begonija spada u dekorativno cveće koje se može gajiti kao sobno a i kao baštensko. Cvet je poznat po jarkim bojama latica.

Plavi ternat, cvet poznat i kao „azijska golubija krila“ ili „plavi grašak“ je biljna vrsta koja, osim uzgajanja kao ukrasna biljka, ima brojna korisna svojstva na ljudski organizam.

Perante je vrsta pomorandže koja je sočna i slatka. Pogodna je za uzgajanje u niziji, kao i na uzvišenjima.

Bioregulatori se često primenjuju za bolji rod i kvalitet biljnih kultura. Od prirodnih regulatora rasta i razvoja biljaka razlikujemo stemine i algazole i oba regulatora su na prirodnoj bazi.

Naša zemlja je bogata velikim brojem starih autohtonih sorti voća koje su se gajile ili se gaje na našem području od pradavnih vremena. Među kruškama, pored stare lubeničarke tj. bostanke, naš narod najviše je sadio staru dobru karamanku.