Avdika koja je sestra bliznakinja zove, je biljka sa brojnim terapeutskim svojstvima, koja može da se koristi za lečenje i kao preventiva kod velikog broja oboljenja. Naziva se još i apta, aptovina, burjan, smrdljiva bazga, smrdljiva zova.

Listovi su joj nazubljeni, a cvetovi su beli, prijatnog mirisa. Njeni plodovi su mali, crni i sjajni, sa tri izdužena semena unutra. Biljka može da se nađe i u planinskim krajevima i u dolinama reka. Cvetovi se skupljaju, kad je više od dve trećine njih procvetalo, plodovi se skupljaju u jesen, kada su crni. Cvetovi sadrže glikozide, tanin, sapin, pektin, eterična ulja, vitamin C i mineralne soli. U plodovima - alkaloidi, karoten, tanin, organske kiseline i vitamini A, vitamin B i C. Listovi sadrže vitamin C, a kora je bogata taninom i valereničnom kiselinom. Sva ova jedinjena čine biljku dijuretikom, sredstvom sa laksativnim, protivupalnim i antiseptičkim svojstvima.

 Zelenkasti plod ne bi trebalo da se koristi za konzumaciju. Avdika je kao antivirusni stimulativni lek kod lečenja degenerativnih oboljenja, za prevenciju bolesti raka, za kontrolisanje dobroćudnih tumora.Avdika takođe pomaže u uništavanju glista. Voće i sok, koji se dobija od voće mogu da umire neuralgiju. Isto tako, ona je korisna u slučaju reumatizma, oboljenja disanjog sistema ili išijasa. Kora se preporučuje za upale bubrega - nefritisa i otoka.

Čaj od avdike se koristi za čir na koži, ekceme, opekotine, otoke i koprivnjaču. Kao obloga pomaže u lečenju konjuktivitisa, otoka očnih kapaka, kao sredstvo za smanjenje upala, infekcija i lučenje sekreta.

Izvor:bonapeti.rs

AVDIKA: Biljka sa brojnim terapeutskim svojstvima