POVRTARSTVO



Iako su po sastavu i ukusu slični, njihove nutritivne vrednosti kao i zdravstveni benefiti se razlikuju, kao i njihova namena. Postoje nijanse zbog kojih je blitva pogodnija za dijabetičare, dok je spanać idealan za trudnice zbog količine gvožđa.


Neophodan preduslov za uspešnu jesenju setvu i sadnju povrtarskih kultura je odabir pogodne sorte, optimalno vreme setve i sadnje i pravilno sprovođenje agrotehničkih mera, kako bi biljke lakše podnele uslove koji vladaju tokom zime.


Komorač (morač, janez, divlja mirođija, slatki anis, koromač) Latinski naziv: Foeniculum vulgare Miller se upotrebljava ponajviše kao začin. Ima dubok, snažan i razgranat vretenasti koren.


Crveni kupus se pojavljuje sa kasnom jeseni. Razlika između crvenog i belog kupusa nije samo u boji.


Endivija (lat. Cichorium endivia) je ustvari vrsta zelene salate poreklom iz Indije koja se dosta retko konzumira u našim krajevima


Paprika, nezavisno da li je slatka ili ljuta, je povrće koje voli toplotu. Popularne su zahvaljujući svom ljutom ukusu koji je neizostavan deo mnogih jela i soseva.


Divlji jam (Dioscorea villosa) je vrsta tropske puzavice.


Praziluk (lat. Allium porrum) je dvogodišnja zeljasta biljka koju karakteriše duguljasta lukovica i čupavo korenje. Praziluk sadrži vitamin C, minerale, sumpor i eterična ulja. Pomenuta ulja zaslužna su za specifičan miris, a blagotvorno deluju na krv, jetru, bubrege, probavne i disajne organe.


Beli luk crne boje je deset puta zdraviji od njegovog starijeg rođaka, belog luka. Poseduje brojna nutritivna svojstva, posebno jer sadrži više antioksidanata i znatno viši udeo vitamina C i B6, kao i minerala poput: magnezijuma, selena, kalcijuma i fosofra.


Bez obzira na godišnje doba, ova biljna kultura u njenim najrazličitijim oblicima česta je i uvek aktuelna namirnica na svakoj trpezi.


Nakon jesenje setve slobodno zemljište treba poorati duboko i pođubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima.


Začudićete se kada vam otkrijemo neke činjenice o ovoj jako zdravoj biljci. Krastavac sadrži većinu svakodnevnih potreba vitamina.


Povrće se u Srbiji proizvodi na oko 150.000 hektara. Ovim poslom bavi se oko 14.000 gazdinstava. Vrednost proizvodnje je 43,7 milijardi dinara. U prošloj godini izvezeno je 181.000 tona povrća za 116 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 148.000 tona za 98 miliona dolara pa smo imali i trogvinski suficit u ovoj oblasti.


Uspešno skladištenje povrća zavisi prvo od načina berbe i rukovanja, a zatim i načina kako se čuva. Ukoliko se budete držali ovih saveta, voće i povrće može jako dugo da vam izdrži u svežem stanju.


Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета