Vesti

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

Ova godina je ukazala da treba posvetiti posebnu pažnju načinu planiranja proizvodnje maline u narednoj godini kako bi se blagovremeno pripremili na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena đubriva, rasta cene energenata, radne snage i ostalih inputa ne samo u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji već i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe

Ove godine u Srbiji je ubrano oko 50.000 tona malina, što je znatno manje od uobičajene količine, koja se uglavnom izvozi. U mnogim hladnjačama magacini su poluprazni, a deficit ovog voća je veliki i na svetskom tržištu, samo u Francuskoj oko 15.000 tona.

Tokom ove godine, smrznuta malina iz zapadne Srbije je izvezena u čak 35 zemalja u svetu, a konzumirana je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj i brojnim drugim državama.

Iz Asocijacije malinara Srbije poručuju da cena od 450 dinara za kilogram ovog voća nije previše visoka i da bi ona ubuduće mogla da iznosi od 600 do 800 dinara.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, rod nekih poljoprivrednih kultura u našoj zemlji je ove godine podbacio. Slična situacija je i na svetskom tržištu, a manja ponuda nekih proizvoda uzrokuje više cene.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, najavio je za sledeću godinu duplo višu cenu otkupa malina jer je situacija na svetskom tržištu veoma loša. Maline nema dovoljno, a ovogdišnja suša prepolovila je rod.

Ove godine je sticajem različitih okolnosti malina u Srbiji dostigla istorijski visoku cenu od 400, a u nekim krajevima i preko 400 dinara. Proizvođači koji ovo voće uzgajaju na organski način prodaju svoj proizvod i po 500 dinara za kilogram.

Malini ove godine suše i grad prave velike probleme. Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da će ove godine rod malina biti najviše oko 30.000 tona, što je oko 30 odsto od prosečnog roda od oko 82.000 tona, a da je suša više uništila rod i stablo od grada.

Na lovnim klopkama za monitoring azijske voćne mušice, tokom ove nedelje je došlo do naglog povećanja ulova ove štetočine u odnosu na protekli period kada su se registrovale samo pojedinačne brojnosti,

Ove godine malina dostiže rekordno visoku cenu, pa će proizvođači konačno pristojno zaraditi. Cene se kreću oko 430 dinara, dok neke sorte koštaju i preko 500. Problem i dalje predstavlja sezonska radna snaga za branje, a radnici dolaze iz dalekih zemalja Afrike i Azije. U ivanjički kraj su prvi put ove godine stigli i berači iz Albanije.

Cena maline ove godine je 400 dinara što je prijatno iznenađenje za sve. Ovo voće je veoma traženo, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je malina slabo rodila u Poljskoj i Čileu koji su glavni konkurenti. Ovako se otvorila mogućnost za porast cene tako da će naši malinari konačno imati pristojniju zaradu od svog rada.

Nevreme je sinoć zahvatilo Zlatiborski, Moravički, Raški i Rasinski okrug. Požegu je čak dva puta pogodio grad koji je naneo velike štete usevima. Neka sela ostala su bez električne energije, a protivgradne stanice bez raketa.

Svih 200 dinara je razlika između trenutno najniže i najviše otkupne cene prvog ovogodišnjeg roda maline, zavisno u kojem području Srbije je ubran.