LIVADARSTVO

Optimalne količine dodatih mineralnih đubriva variraju u zavisnosti od prirodnih karakteristika livada i pašnjaka

Италијански љуљ је пореклом из Јужне Европе. Гаји се на већим површинама у Европи, Азији, Јужној Америци, Аустралији и осталим деловима света. Одликује се високим приносом, квалитетном и укусном крмом.

У лето, травњаци су најчешће под стресом и прва шанса да се опораве долази у јесен.

Након сушног летњег периода и зиме, вашем травњаку треба мало неге пажње како би и даље био главна звезда вашег дворишта. У фебруару је право време за досејавање и прихрану травњака.

Порастом животног стандарда, у животном окружењу, човек настоји, градњом кућа и викендица са више уређеног зеленила, чију основу чине травњаци, да нађе излаз из градског, бетонског сивила.

Ливада је тип екосистема, на коме доминира травна вегетација. Најчешће биљке ливада су траве (фамилија Поацеае), махунарке (Фабацеае), оштрице (Цyперацеае) и главочике(Астерацеае).

Површине под ливадама и пашњацима су велике и њихов највећи део је у брдско –планинском подручју. Оне су значајан извор сточне хране и без њих у овим крајевима не би било могуће гајење стоке.

Србија је богата пашњацима, па се трава са ливада вековима користила као главна храна за стоку.

Сенажа је храниво за стоку, по садржају влаге између силаже и сена.

Ливаде и пашњаци су важни извори сточне хране за производњу зелене масе за испашу и справљање сена, а све више и за производњу квалитетне силаже и сенаже, нарочито у брдском и планинском подручју.

Након завршене косидбе и сушење откоса, сено треба адекватно складиштити како би се избегли губици и трошкови. Детаљне савете о складиштењу сена даје Драган Јаковљевић из ПССС-е у Јагодини.

Заснивањем сејаних ливада и пашњака може се за кратко време производња кабасте сточне хране поправити у квантитету и квалитету.