PČELARSTVO



Питање типа, система или врсте кошнице којим треба пчеларити је старо колико и савремене кошнице са покретним саћем.


Измена саћа је један од важних послова у кошници, па хајде да видимо како се обавља.


Кад почне пролећно обнављање пчелињих друштава, сужено пчелиње гнездо, због прилива великог броја младих пчела, као и лагеровања нове хране у виду меда и поленовог праха у саћу постаће тесно, што се може негативно одразити на даљи развој друштва.


Многи вероватно да и не знају шта је медљиковац? Најкраће речено, то је мед који није од нектара, већ од медљике или медне росе. Можда звучи мало чудно, али је истинито.


Врцање меда је најслађи посао за пчелара, који се са великом жељом чека, али се мора пратити правилан поступак. Кад дође време за вађење меда, пчелар треба да зна кад ће врцати, шта ће врцати и колико сме врцати. Ако жели да има мед по врстама (сортиран), тад тај посао мора што тачније обавити.


Када су у питању расе медоносних пчела, одмах да нагласимо да ми имамо срећну околност да се у нашој земљи гаји аутохтона крањска раса пчела (Апис меллифера царница), за коју смо до скоро (док је још постојала Југославија) могли да кажемо да је била "наша" раса пчела.


Поред меда, пчелињег воска, матичног млеча, перге и прополиса, пчелињи отров представља такође користан пчелињи производ који заузима видно место како у народној, тако и у званичној медицини неких земаља. Ово је најмање коришћен производ за разлику од других пчелињих производа.


Без сеоба пчела на пашу нема високе производње меда. Тешко је наћи место на ком би се могло пчеларити а да то не подразумева да пчеле током целе сезоне имају добру пашу.


Мед је одавнина познат као храна и лек.


Сваком пчелару повећање броја пчелињих друштава веома је важан посао. У даљем тексту сазнајте како вештачким путем можете одгајити матицу.


Сви пчелари знају колики је значај матице за једно пчелиње друштво. Међутим, оно што чини ствари занимљивим јесте чињеница да пчелиње матице својим феромоном директно контролишу пчеле, али и њихово понашање и учење.


Ова одавно позната заразна болест пчелињег легла, коју проузрукује специјална гљивица, узнемирава многе пчеларе.


Багрем – Робиниа псеудоацациа, потиче из источног дела Северне Америке, одакле је почетком 17. века пренесен у Европу. Инвазивна је врста и није пробирач земљишта, мада му више погодују песковита и растресита земљишта.


Полен, односно поленов прах, пчеле сакупљају са цветова, уносе га на својим ножицама у кошнице и складиште у ћелијама саћа. Пчеле никада до врха не попуне ћелије саћа поленом, већ нешто мање од 2/3 што је приближно око 57% њене запремине (140-180mg).


Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета