ZEMLJORADNJA

Прокељ има веома укусан плод који подсећа на мини-купус, што га чини најзанимљивијом културом из породице купусњача. Прокељ не заузима много места у башти, а није ни захтеван за гајење. Савете како одгајити ову повртарску културу сазнајте у тексту.

У пролеће и јесен ротквице својом бојом доприносе шаренилу пијаце, а када је реч о исхрани своју вредност заслужују и укусом. У даљем тексту прочитајте шта све треба знати о ротквици и како је гајити.

Карфиол је до те мере специфичан, може се рећи да је поуздан показатељ одговорности и посвећености произвођача. Ко успешно гаји ову захтевну културу, зна колико је прецизности и посвећености потребно у сваком кораку производње. Каснија сетва, дорастање и правилно складиштење током зиме могу дати одличне резултате који се могу и добро наплатити.

Рогач је све популарнија биљка, нарочито код поборника здравије исхране. Због важних нутритивних састојака, приступачне цене, као и свог специфичног укуса, махуне ове биљке, најчешће у самлевеном облику, све чешће постају састојак многих рецепата.

Вуково месо (Фистулина хепатица) има клобук који је у ствари плодно тело, и има облик округласте израслине у младости, те како расте се проширује и добија лепезасти облик. Руб је заобљен и туп.

Једна од јестивих и лековитих гљива које расту на Фрушкој гори су Прави јарчићи, или велика гнојиштарка (Цопринус цоматус).

Биљка гоџи потиче са Тибета (Лyциум барбарум) и сматра се леком и храном за дуговечност. У медицини је називају и црвени дијамант, јер се сматра да је природна помоћ за ревитализацију општег стања здравља организма: олакшава болно стања зглобова, штити јетру и срце, опушта крвне судове,смањује крвни притисак, решава проблем увећања простате, побољшава вид и смањује сенилност код старијих особа.

Откривена су два штетна вируса на цитрусима у Турској, а прете и свим осталим медитеранским земљама где се узгајају агруми.

Оштећене, мртве и болесне гране би требало орезати са смокве када год их пронађете. У овом чланку вам доносимо основне технике одржавања смокве резидбом које су сличне као и код осталог воћа. Међутим, поред тога постоје и специфична упутства која се односе искључиво на смокву, а које треба примењивати у првих неколико година.

Прави смрчак је изузетно цењен као јестива гљива. Припада породици Морцхеллацеае из аскомицета, а знанствени назив Морцхеллае сцулента. Прави смрчак спада у ретке, веће, јестиве пролећне гљиве.

Херициум еринацеус се може наћи широм северне хемисфере у Европи, Источној Азији и Северној Америци. Егзотичан изглед гљиве, која изгледа као да није са овога света, инспирисао је њене љубитеље да јој дају низ необичних назива: лавља грива, мајмунова гљива, мајмунова глава, медвеђа глава, брадати јеж, јежова гљива, пом пом (јер подсећа на лоптице које се налазе на крају вунених капа)

Коврџавост листа брескве једна је од најопаснијих болести тог воћа, па након задобијене инфекције не постоји начин да се зараза спречи. Коврџавост може да се сузбије једино превентивним третманима.

Мушмулу је први описао грчки ботаничар Теофрастус на прелазу из старе у нову еру. Она припада јабучастим воћним врстама. Ботанички гледано, ова врста је између глога и крушке. То је стара воћна врста која није заступљена у производним засадима и на већим површинама. Углавном се може наћи као спорадична воћка у аматерским засадима или на окућницама.

Трњина је биљка чију лековитост народна медицина познаје од давнина. У лековите сврхе користе се сви делови трњине: корен, кора, цвет, листови и плодови. Постоје докази да се користила у исхрани још у каменом добу, а била је редовна на трпезама старе Грчке и старог Рима.