Vesti

Po proizvodnji maline Srbija je u 2022. godini ostvarila treće mesto na globalnom nivou, odmah iza Rusije i Meksika.

Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj 12. aprila, organizuju onlajn vebinar posvećen izvozu svežeg voća i povrća iz Srbije na tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Saudijske Arabije, najavio je danas FAO.

U tabeli u nastavku pronađite cene voća i povrća na dan 11.10. 2021.

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, rod nekih poljoprivrednih kultura u našoj zemlji je ove godine podbacio. Slična situacija je i na svetskom tržištu, a manja ponuda nekih proizvoda uzrokuje više cene.

Unutrašnji deo kore od banane takođe možete upotrebiti i kao prirodno sredstvo za izbeljivanje zuba, a to nije sve.

Cene voća su, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu ove godine bile za 12 odsto niže nego istog meseca prošle godine. Nejasno je kako se ovo dogodilo s obzirom na to da voća ove godine ima u manjim količinama nego ranije.

U studiji koja je obuhvatila 1.000 dece uzrasta od 6 do 11 godina, mnoga deca ne znaju mnogo o tome odakle potiču voće i povrće, a neka deca nisu ni probala!

Voće polako stiže na pijace i u velike trgovinske lance, ali ono što pada u oči jesu cene koje , čini se, nikad nisu bile tako visoke. Za kilogram trešanja i kajsija traži se čak i 400 dinara. Još nema bresaka i šljiva, a jagode koje su na izmaku se ne mogu kupiti ispod 200 dinara.

Nakon što su se u ponudi pojavile čileanske trešnje i zbog svoje visoke cene od 4.600 dinara sve ostavile u šoku, usledilo je još jedno neprijatno iznenađenje.

U jednoj beogradskoj piljari osvanule su trešnje i to po vrtoglavoj ceni od 4.300 dinara za kilogram.

Polovinom maja na snagu stupa Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji, prema kome će se srpski proizvodi u Veliku Britaniju izvoziti bez carine. To je otvorilo veliku perspektivu za plasman gotovih proizvoda od maline i drugog voća.

Ministarstvo poloprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka i hmelja.

Pandemija je širom sveta povećala različite protekcionističke mere, ograničavanje uvoza kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovome su poslednjih godinu dana pribegle mnoge država kako bi u vreme ekonomske krize štitile svoja tržišta i domaće proizvođače.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je rast izvoza srpske poljoprivrede za poslednje dve godine iznosio čak 50 odsto, i da je prošla godina završena sa 4,2 milijarde dolara prihoda od izvoza