ZEMLJORADNJA

Ne računajući setvu šećerne repe koja je već počela, setva ostalih primarnih poljoprivrednih kultura bi trebalo da počne u aprilu. Sve oči su uprte u poljoprivrednike od kojih se očekuje da posao obave valjano, kako bi u žetvi imali što bolje prinose i tako obezbedili dovoljno hrane za domaće potrebe i za izvoz.

Na novosadskoj Produktnoj berzi protekle nedelje kukuruz je zabeležio blagi pad cene, dok sojom i pšenicom nije trgovano. Prema njihovom izveštaju, cene đubriva su bile u padu.

Projekat kompanije Rio Tinto, koja je poslednjih meseci predmet svekodnevne rasprave i koja navodno neće imati nikakav angažman u Srbiji, imao bi višestruko manju korist u našoj zemlji u odnosu na poljoprivrednu proizvodnju u tom kraju.

Ove životinje aktivno učestvuju u poljoprivrednim radovima i potpomažu ih

Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ažurirala je liste registrovanih sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta koje je dozvoljeno koristiti u organskoj proizvodnji.

Poskupljenja na svim nivoima su itekako vidljiva. Iako se na semenu ove godine nije štedelo, na đubrivima jeste, pa ako se ovakakv trend nastavi, stručnjaci upozoravaju da se na proleće pšenica i obična trava neće razlikovati.

Nakon višemesečnih poskupljenja, pšenica na svetskom nivou beleži pojeftinjenje za 1,25 odsto.

Setva pšenice u Srbiji je obavljena na oko 650.000 hektara što je za nekoliko hiljada više nego lane. Poljoprivrednici su bili motivisani dobrom tržišnom cenom, ali su troškovi setve ujedno bili skuplji za 50 odsto.

Kiše, nedostatak mineralnih đubriva na tržištu i drugi faktori uslovljavaju setvu pšenice koja kasni.

Grad Beograd ima veliki poljoprivredni potencijal i namere su da se on u budućnosti što više koristi.

Agroinfo vam predstavlja sve aktuelne konkurse u oblasti poljoprivrede. U nastavku teksta informišite se o subvencijama za koje možete konkurisati sve do 31.12.2021. godine.

Iako smo jedan od najvećih svetskih proizvođača maline, stručnjaci naglašavaju da je rod poslednjih godina daleko od rekordnog i da su neophodna dodatna ulaganja u osavremenjavanje zasada kako bismo ostali konkurentni na tržištu.

Svi oni koji se u Srbiji bave povrtarstvom na veliko i svoje proizvode prodaju na tržištu, uglavnom koriste plastenike kako bi osigurali svoju proizvodnju od vremenskih uslova. Ono što se uloži, vraća se već prve godine kažu proizvođači.

Kasni mrazevi i visoke letnje temperature uticali su na smanjen prinos pojedinih voćnih vrsta. To nije slučaj sa jabukom čiji rod je bio rekordan ove sezone, te iznosi preko pola miliona tona. Polovina tog roda biće izvezena na svetsko tržište. Međutim, nije samo dovoljno nešto proizvesti.