PČELARSTVO



Tržište meda je preplavljeno falsifikatima, a potrošači imaju sve ređu priliku da dođu do pravog meda


Početak proleća praćen smenom obilnih kiša i visokih temperatura, smanjiće knjaževačkim pčelarima prvi prinos bagremovog meda u dolini Timoka. Ipak mnogi koji svoje košnice sele, pokušaće da to nadoknade u Gabrovnici, selu u podnožju Stare planine, gde bagrem poslednji cveta i gde košnice godinama dovoze pčelari iz drugih gradova.



Evropski pčelari od sada će biti udruženi u borbi za spas pčelarstva, koje je ozbiljno ugroženo, pre svega lažnim medom i trovanjem pčela, a njihovo delovanje biće organizovano u okviru Evropskog pčelarskog saveza, čija je osnivačka skupština održana u Beogradu.


Od 25 uzoraka meda na našem tržištu koji su testirani po novoj Kada je reč o novoj metodi za utvrđivanje falsifikata EIM-IRMS, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović rekao je za Biznis.rs da je to inovativna i nepogrešiva laboratorijska metoda za utvrđivanje falsifikata hrane i pići za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, 22 nisu prošla testove autentičnosti.


Poslednjih nekoliko godina pčelarstvo u Jablaničkom okrugu je u usponu. Sve više je i košnica i pčelara koji proizvode uglavnom bagremov med.


Revoluciju u pčelarstvu sa košnicama cilindričnog oblika donose dva mlada nemačka preduzetnika, Filip Pothast i Fabian Visšman koji su 2021. godine osnovali start-up Hiive u Berlinu.


Aco Vujović iz sela Prilike kod Ivanjice počeo je da se bavi pčelarstvom pre skoro četiri decenije, najpre iz hobija, a od 1996. godine i profesionalno. U poslu mu pomažu supruga Milena i dvojica sinova Željko i Nenad.


Evropska unija objavila je da je oznaku geografskog porekla dodelila proizvodu Goranski medun – medu iz Hrvatske.


Kristalizacija ili granulacija meda je prirodni fenomen kojim med prelazi iz tečnog stanja u polučvrsto stanje. Pčelari to nazivaju kristalisanim medom.


Novi praktičan i prilično jeftin uređaj za detektovanje nekih bolesti, bez biopsije i sličnih bockanja, uključuje najdragocenijeg insekta za svetu, pčelu. Neverovatna dosetljivot portugalske dizajnerke olakšaće dijagnostifikovanje i ranih faza mnogih oboljenja.



Ose, za razliku od pčela, nisu ni približno cenjene, međutim naučnici tvrde da su ovi nepravedno zapostavljeni insekti važan deo našeg ekosistema, bez kog bi svet izgledao skroz drugačije.


Ubraja se među najlepše ptice Evrope, ali za pčelare je pčelarica (Merops apiaster) koja proždire pčele koje se vraćaju sa paše u košnicu kad im je voljka napunjena nektarom. Jedna ptica može da pojede 150–250 pčela, a kad uzgaja mlade i nekoliko puta više.


Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета