POVRTARSTVO

Biljke su svojim korenovim sistemom vezane za zemljište, odakle usvajaju vodu i mineralna hraniva. Da bi se postigao visok prinos, biljke moraju imati na raspolaganju dovoljno hranjivih materija.

Ukusno i zdravo zelje je bitan deo prolećne ishrane, samoniklo raste u čitavoj Evropi, a posebno je rasprostranjeno u brdskim i hladnim predelima gde slabije uspeva drugo povrće.

Ren je višegodišnjа biljkа i gаji se zbog zаdebljаlog rizomа (rizomа), а jednogodišnji izdаnci rizomа koriste se zа reprodukciju (rаzmnožаvаnje). Po zapuštenim mestima, nekadašnjim dvorištima i baštama, nalazi se kao podivljala vrsta.

Rokambol, stogodišnji luk gaji se u kućnim vrtovima i nema veće privredne vrednosti.

Posle prve berbe treba obaviti sledeće agrotehničke mere: zalivanje, prihranjivanje i zaštita

Korišćenje "Epsom" soli i "Neem" ulja, kao i povremeno vršenje manuelnog oprašivanja, samo su neki od korisnih saveta u proizovdnji krastavca

Kalemljenjem krompira i paradajza dobija se biljka koja iznad zemlje ima karakteristike paradajza a ispod zemlje osobine krompira

Korišćenje folija u plastenicima ali i na otvorenom predstavlja osnovu za dobar uzgoj i visok prinos

Ova povrtarska kultura se gaji lako i izuzetno je hranljiva, zdrava i pogodna za ljudsku ishranu

U Srbiji postoje svega tri autohtone sorte krompira, i to: Jelica, Dragačevka i Univerzal. Sve tri sorte se u današnje vreme veoma retko sreću u domaćim baštama.

U zašticenom prostoru spanać se tokom zime uspešno gaji jedino uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera

Kvinoa u biti nije žitarica, nego semena biljka koja je srodna španaću. Najčešće dostupna vrsta kvinoje je žute boje, a postoje još i: narančasta, roza, crvena, crna i ljubičasta.

Korišćenjem prirodnih preparata u gajenju paprike povećava se njena zdravstvena bezbednost i pozitivno utiče na očuvanje naše prirodne sredina

Dobre komšije u proizvodnji paradajza su bosiljak, neven, beli luk, niski grašak, šargarepa ...