RIBARSTVO

Калифорнијска пастрмка (Онцорхyнцхус мyкисс) спада у хладноводне рибе, у породицу Салмонида (Салмонидае) где припада и поточна пастрмка (Салмо трутта) и лосос (Салмо салар). Међутим, због јаче цене он је лимитиран у исхрани, иако је веома цењена риба у великом броју европских земаља.

Кавезни систем је познат од давнина у земљама Југоистичне Азије, док је у Србији овај вид аквакултуре новијег датума. Иако је тренутна производња мала, постоје велике могућности за развој ове гране рибарства.

Гајење рибе у Србији може бити јако исплативо. Ово се првенствено односи на гајење пастрмке, али и узгој других врста рибе има своје производне потенцијале. Производња рибе је свакако врло специфична и не трпи грешке. Уколико планирате узгој рибе, први корак јесте подизање рибњака.

Сваки алтернативни састојак хране за животиње, па и рибе, мора да осигура хранљиву вредност по конкурентној цени. Конвенционалне копнене културе, посебно житарице и уљарице, фаворизоване су алтернативе због ниских трошкова, а показале су се успешним у примени као замена за рибље брашно. Међутим, такви биљни додаци могу узроковати значајне промене у прехрамбеном квалитету произведене рибе.

Волите да спремате рибу, али немате појма на шта да обратите пажњу када је купујете на пијаци? По овим високим температурама морате бити веома обазриви када пазарите рибу на пијаци. Распитали смо се код професионалних кувара о чему морате посебно водити рачуна.

Са чиме храните своје рибе и колико их храните су веома важна питања везана за услове живота које им обезбеђујете, као и да ли ће оне бити и остати здраве. Правилна исхрана риба подразумева много више од простог посипања по које љуспице или грануле по врху воде неколико пута дневно.

Рандман риба економски је фактор чија је вредност значајна код свих технолошких операција везаних за прераду рибе. Исказује се као однос примарно обрађеног трупа у односу на масу трупа живе рибе и значајно је повољнији од рандмана код осталих врста животиња. Од њега директно зависи економичност производње и неоправдано је занемарен као параметар у разним истраживањима.

У Србији се риба гаји у 15.000 хектара рибњака и у овој грани је запослено око 1.850 радника. Две трећине потреба за рибом Србија мора да увози. Док се у Европи просечно по станвовнику троши 21,4 килограма рибе у Србији је то између пет и седам килограма. Производња рибе профитабилна делатност за коју нема интересовања

Да ли је исплативо гајити кои шаране? То још поуздано не зна Раде Стојиљковић, из Крагујевца. Он се у тај посао упустио тек недавно и опрезно. "Опипаће" тржиште и одлучити да ли ће узгој преселити у већи базен који већ има у селу.

У Пчињском крају постоји велики број људи који има мање рибњаке и ту гаје пастрмку са мање или више знања. Међутим, да би се неко упустио у овако озбиљан посао мора најпре да познаје основне кораке за подизање рибњака, да би и само гајење пастрмке могло да буде исплативо. Дипл. инг. Дејан Спасић из ПССС саветује да је пре доношења одлуке о гајењу пастрмке у комерцијалне сврхе потребно обратити паж

Пастрмка доноси профит. Србија има велики потенцијал за развој рибарства. Ова производња би се успешно могла организовати у скоро свим деловима наше земље. Бројне су реке, вештачке акомулације, језера, планински потоци, извори, баре, мочваре, ритови, који се могу искористити за организовање ове изузетно профитабилне производње.

Четврта "Бановачка бућка" била је богата уловом.

Сваке године све је мање воде на Власинском језеру, али овог лета је то драстично видљиво јер се обала повећала за готово 5 метара, колико се спустио и ниво воде у самом језеру.

Много кишних дана током лета утицало је на то да ови месеци не погодују ни купачима, а ни риболовцима. Без обзира на тренутно високе температуре, рибе у рекама је мало, а риболовци најчешће остају без плена.