ŽIVINARSTVO

Ova rasa je nastala u istočnoj Srbiji u široj okolini Svrljiga, gde se najviše i uzgaja i počemu je i dobila ime.

Uglavnom se uzgaja u ravničarskim krajevima i u slivovima većih reka u Srbiji.

Калцијум, фосфор и витамин Д су материје које су неопходне за правилан раст и нормалан развој костију. Висок интензитет пораста савремених бројлера и њихова повећана телесна маса, чине исхрану фосфором и калцијумом данас битнијом него икада.

Месо које је са мање масти је тражено од потрошача, а прави избор је месо ћурке, чији узгој је захтеван, али исплати се. Све више се обраћа пажња квалитету хране коју користимо.

Према директиви Европске уније 1999/74/ЕЦ од 1. јануара 2012., која дефинише добробит живине, забрањено је узгајати кокошке носиље у класичним конвенционалним кавезима у свим државама ЕУ.

Једна од најнеобичнијих раса живине на свету је дефинитивно готска кокош пореклом из Индонезије. Она је толико јединствена и раскошна да је често називају „ламборџинијем“ живинарског света.

Оброк сачињен од делова броколија, тачније од стабљике и листова може повећати квалитет исхране код живине. Поред тога, утврђено је да додавањем одређених делова броколија жуманце добија тамнију боју, а познато је да боја има битну улогу у природној привлачности хране уопште, па тако и јаја. Код потрошача у различитим земљама тамнија боја жуманца је карактеристика на основу које они купују јаја.

Алтернативни системи у производњи јаја дати су у овом тексту. У нашој земљи тренутно је најзаступљеније држање носиља у конвенционалним кавезима, али овај начин држања је у супротности са законским одредбама о добробити животиња.

Уређаји за напајање – Постоји више типова појилица за напајања подмлатка.

Исхраном кокоши морају се задовољити њихове потребе за енергијом, протеинима, минералима, витаминима и још неким неопходним материјама, како би кокоши одржале своје тело, обезбедило његов пораст и, што је за произвођача најважније носиле јаја.

За производњу пилећег меса могу се користити различите расе и хибриди.

За извођење препеличијих пилића употребљавају се инкубатори исти као и за извођење живинских или фазанских пилића, па се често дешава да су заједно у инкубатору фазанска и препеличија јаја.

Укратко ћемо се осврнути на квалитет препеличијег меса, као и привредни значај вештачког гајења за производњу меса. Као што је познато, месо наше дивље препелице је врло цењено и тражено, јер је врло укусно и хранљиво. Најукусније и најмасније су препелице у јесен после жетве.

За наведене болести јаја се узимају у сировом стању. Прва три дана узимају се по три (3) јаја, а после по пет, (5) јаја дневно, што значи да кура од 120 комада траје 25 дана, а кура од 240 комада траје 49 дана.