ŠUMARSTVO

Grab je listopadno drvo poreklom iz Evrope, sa Kavkaza i Irana. Pripada rodu Carpinus, a predstavlja najtvrđe drvo na našim prostorima i jedno od najtvrđih na svetu.

Pošumljavanje i osnivanje novih šuma treba vršiti kvalitetnim sadnim materijalom, proizvedenim iz što kvalitetnijeg semena. provereni izvor kvalitetnog semenskog materijala je šuma.

Bukove šume u okviru nacionalnih parkova Fruška gora, Tara i Kopaonik nominovane su za dobra svetske prirodne baštine. Ovo prestižno zvanje uvrstiće i Srbiju sa još 12 evropskih zemalja u sklop prekograničnog dobra „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“

Šumsko zemljište jeste zemljište na kome se gaji šuma, zemljište na kome je zbog njegovih prirodnih osobina racionalnije gajiti šume, kao i zemljište na kome se nalaze objekti namenjeni gazdovanju šumama, divljači i ostvarivanju opštekorisnih funkcija šuma.

Ако се планира заснивање шумског засада, мора се добро проучити коју врста дрвета посадити. Избор треба да зависи од намене (употребе) када дрво стаса за сечу. Да ли желите огревно или грађевинско дрво, овај текст може да вам олакша избор.

Око 2.000 садница лишћара посађено је током новембра на обронцима Повлена на месту где се због старости, болести и других фактора осушио већи број стабала смрче.

Због лепоте и изразите декоративности у току целе године, због кедровог ораха и уља који се добија од њега, због прелепог стабла, због смоле, због четине, чак и због орахове љуске која се обилато користи у народној медицини, сибирски кедар надалеко је познат.

Пауловнија, латински назив (Паулоњниа томентоса) је брзорастуће дрво из фамилије Сцропхулариацеае. Познато је 9 продуктивних врста овог вредног дрвета које води порекло из југоисточне Кине, где су гаји столећима.

Шума је сложен екосистем у којем је дрвеће доминантан облик живота. Шуме се јављају у областима у којима је температура у најтоплијим месецима изнад 10 °Ц, а годишње падавине преко 200 мм. Могу да се развију у различитим условима, а врста земљишта као и биљни и животињски свет зависе од услова животне средине.

Уважавајући климатске промене које су извесне и које се дешавају на просторима Србије и које су оставиле и остављају несагледиве последице на шуме, јер шумски еко системи се суше у свим развојним фазама, како старији, тако и средње доби и они млађи, потребно је предузети одређене кораке.

Приликом одабира дрва за огрев не препоручује се да користите свако дрво које пронађете у шуми. Било да желите да распалите роштиљ, или само правите ватру да заложите пећ, потребно је да знате да различите врсте дрвећа имају другачије калоричне вредности и да није свако дрво погодно за огрев. У даљем тексту сазнајте на шта би све требало да обратите пажњу при одабиру одговарајућег дрва.

Оно по чему се војвођанска равница издваја у односу на све друге равнице Европе јесте непостојање ветрозаштитних појасева. Ветрозаштитни појасеви од великог су утицаја на готово све области пољопривреде, водопривреде, саобраћаја, заштите земљишта од ерозија, стварање повољнијих микроклиматских особина, али и заштите животне средине и заштите биодиверзитета.

Штетна је гусеница. Пупољци и лишће су изгрижени а касније је лишће изгрижено све до нерава.